- Evropska komisija vidi Moldaviju kao primer za druge kandidatkinje, uz pohvale za reforme i otpornost na rusko mešanje.
- Marta Kos kaže da su Albanija, Moldavija i Crna Gora na dobrom putu ka članstvu u EU do 2030. godine.
- Ukrajina cilja članstvo do 2028, dok su pregovori sa Srbijom, Gruzijom i Turskom de fakto zamrznuti.
Evropska komisija istakla je Moldaviju kao primer koji bi druge države kandidatkinje za članstvo u EU trebalo da slede, kako u pogledu sprovođenja unutrašnjih reformi, tako i u pogledu otpornosti na rusko mešanje, uz pohvale upućene Albaniji, Crnoj Gori i Ukrajini.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je u sredu (4. novembra), na konferenciji za novinare u Briselu da su, među četiri države predvodnice procesa proširenja, Albanija, Moldavija i Crna Gora "na dobrom putu" da pristupe EU do 2030. godine, uprkos antivladinim neredima koji su ove godine izbili u Tirani.
Ipak, dodala je da je Moldavija "najuspešnija među njima, pokazujući snažnu odlučnost u sprovođenju reformi.
Evropska komisija je objavila godišnji Paket proširenja, a EUmeter je detaljno i transparentno prikazao napredak Srbije u periodu između dva Izveštaja EK.
Albanija je pregovore o pristupanju EU započela 2022. godine, Crna Gora 2012, dok su Moldavija i Ukrajina pregovore otvorile 2024. godine.
EU već dugo hvali Kijev zbog napretka u sprovođenju reformi, uprkos tome što se istovremeno suočava sa ruskom ratnom mašinerijom.
Međutim, napredak Kišinjeva ostvaren je u okolnostima sve intenzivnijih ruskih hibridnih napada, uključujući upade dronova u vazdušni prostor zemlje, sajbernapade i vrbovanje moldavskih državljana za izvršavanje sabotaža.
Moldavija je, takođe, morala da se suoči sa dezinformacionim kampanjama koje potiču iz Moskve, kao i sa kupovinom, prema procenama, oko 100.000 glasova na predsedničkim izborima 2024. godine u korist antievropskog kandidata.
"Prvi put imamo protivnike koji se mešaju u naš proces pristupanja", izjavila je u sredu šefica diplomatije EU Kaja Kalas, koja se obratila medijima zajedno sa Martom Kos.
Moldavija je sarađivala sa državama članicama EU u suzbijanju ruskog mešanja, a njena iskustva doprinela su i "unapređenju instrumenata EU za suprotstavljanje hibridnim pretnjama", navodi se u izveštaju Evropske komisije o napretku u procesu proširenja.
Uprkos tim naporima, hakeri su u utorak, 3. novembra, ipak uspeli da pristupe ličnim podacima građana iz državnih baza podataka.
Premijer Vasile Tofan sumnja da iza napada stoji neki državni akter.
Ruske vojne snage, takođe, kontrolišu region Pridnjestrovlja na istoku Moldavije još od 1992. godine, ali to "neće predstavljati prepreku" za pristupanje zemlje EU, izjavila je Kalas moldavskom premijeru u maju.
Ukrajina se nada da će pristupiti EU do 2028. godine, ali je Evropska komisija ocenila da je takav cilj ambiciozan, imajući u vidu veličinu zemlje.
Majkl Geler, nemački poslanik Evropskog parlamenta iz redova desnog centra zadužen za pitanja Ukrajine, izjavio je za portal EUobserver da je pristupanje 2028. godine ostvarivo, pod uslovom da se neophodne reforme nastave predviđenim tempom.
Međutim, dodao je da Ukrajina još nije otvorila pregovore o uključivanju svog obimnog poljoprivrednog sektora u jedinstveno tržište EU, što će predstavljati jedno od najsloženijih poglavlja u pristupnim pregovorima Ukrajine.
U međuvremenu, pregovori o pristupanju sa Gruzijom, Srbijom i Turskom de fakto su zamrznuti zbog nazadovanja u oblasti demokratije, navodi se u izveštajima Evropske komisije.
Kada je reč o Srbiji, u kojoj je opozicija pobedila na parlamentarnim izborima 25. oktobra, Kos je ocenila da je vreme za novi početak.
Pregovori sa Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom takođe sporo napreduju zbog unutrašnjih političkih podela u Sarajevu, odnosno bilateralnog spora Severne Makedonije sa Bugarskom u vezi sa jezikom i istorijom, pri čemu se ni u jednom od ova dva slučaja ne nazire značajniji napredak.
Kada zemlje kandidati završe pristupne pregovore, svih 27 država članica EU i dalje moraju da ratifikuju njihovo pristupanje, što predstavlja poslednju prepreku na putu ka članstvu.
U Francuskoj, gde su u porastu protivljenje imigraciji i proširenju EU, to bi značilo raspisivanje referenduma ili obezbeđivanje tropetinske većine u parlamentu prilikom glasanja.
(EUpravo zato.rs)
