Evropski parlament usvojio je izveštaj o strategiji proširenja Evropske unije, dokument koji definiše političke smernice za dalji proces prijema novih članica. Izveštaj je na plenarnoj sednici u Strazburu dobio podršku 385 poslanika, dok je 147 bilo protiv, a 98 uzdržano.
Dokument, čiji je izvestilac litvanski evroposlanik Petras Auštrevičius iz političke grupe Renew Europe, naglašava da proširenje predstavlja važan geopolitički instrument Evropske unije i da proces pristupanja mora ostati zasnovan na zaslugama, reformama i poštovanju osnovnih evropskih vrednosti.
Šta je strategija proširenja EU
Strategija proširenja predstavlja okvirni plan kojim se određuje na koji način nove države mogu da postanu članice Evropske unije. U njoj se definišu kriterijumi koje zemlje kandidati moraju da ispune, poput jačanja vladavine prava, borbe protiv korupcije, zaštite ljudskih prava i usklađivanja zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.
Dokument ne donosi pravno obavezujuće odluke o prijemu novih članica, ali služi kao politički vodič za ključne institucije EU, Evropsku komisiju, Savet Evropske unije i Evropski parlament, prilikom donošenja budućih odluka o proširenju.
U izveštaju se naglašava da proces pristupanja mora ostati "zasnovan na zaslugama" i reverzibilan, što znači da napredak zemlje kandidata zavisi od sprovođenja reformi, ali i da pregovori mogu biti zamrznuti ukoliko dođe do nazadovanja u oblastima kao što su demokratija, nezavisnost pravosuđa ili borba protiv korupcije.
Kriterijumi za članstvo
Osnov za procenu napretka zemalja kandidata ostaju takozvani Kopenhaški kriterijumi, koji obuhvataju stabilne demokratske institucije, funkcionalnu tržišnu ekonomiju i sposobnost države da primeni evropsko zakonodavstvo.
Poseban naglasak stavljen je na takozvani klaster "Osnove", koji uključuje vladavinu prava, nezavisnost pravosuđa, borbu protiv korupcije, slobodu medija i zaštitu osnovnih prava.
Evroposlanici su u izveštaju pozvali Evropsku komisiju da formira posebnu monitoring grupu koja bi pratila sprovođenje reformi u ovoj oblasti, ali i da sprovede širu analizu politike proširenja kako bi se utvrdilo zašto neke zemlje kandidati ostvaruju ograničen napredak.
U dokumentu se proširenje opisuje kao "strateški odgovor na novu geopolitičku realnost", posebno u kontekstu rata u Ukrajina i rastućih bezbednosnih izazova u Evropi.
Evropski parlament smatra da je proširenje važna investicija u stabilnost i bezbednost kontinenta i upozorava da bi odlaganje tog procesa moglo dovesti do stvaranja geopolitičkih "sivih zona" podložnih uticaju država van EU, naročito Rusije.
U izveštaju se navodi i da je usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU važan pokazatelj geopolitičke orijentacije zemalja kandidata.
Zemlje koje su najbliže članstvu
Dokument posebno pohvaljuje napredak koji su ostvarile Crna Gora i Albanija u pregovorima o pristupanju, dok su pozitivne ocene dobile i Moldavija i Ukrajina zbog posvećenosti evropskom putu.
Istovremeno, evroposlanici naglašavaju da bilateralni sporovi između država članica i zemalja kandidata ne bi trebalo da blokiraju proces proširenja. Kao jedno od mogućih rešenja predlaže se šira primena glasanja kvalifikovanom većinom u pojedinim fazama pregovora, umesto jednoglasnog odlučivanja.
"Vreme za odluke"
Izvestilac za strategiju proširenja Petras Auštrevičius smatra da Evropska unija mora da ubrza proces integracije novih članica i istovremeno sprovede sopstvene reforme.
"Proširenje je strateška investicija u evropski projekat i više nemamo vremena za odlaganje odluka", rekao je Auštrevičius.
Prema njegovim rečima, Zapadni Balkan ima realnu šansu da postane deo Evropske unije do 2035. godine, ali tempo pristupanja zavisi pre svega od sprovođenja reformi, političke stabilnosti i dobrosusedskih odnosa u regionu.
"Što više argumenata na domaćem planu imate za svoju spremnost, to ćete dobiti pozitivniji odgovor od Evropske unije", rekao je on ranije za EUpravo zato.
Auštrevičius upozorava i da EU ne može neograničeno da odlaže političke odluke.
"Ne možemo stalno da razgovaramo bez donošenja odluka. Moramo da pređemo sa reči na dela, ka pregovorima i integraciji", naveo je.
On dodaje da bi predugo čekanje moglo da oslabi spremnost zemalja kandidata za reforme, ali i da smanji geopolitički uticaj Evropske unije u regionu.
(EUpravo zato)
