Evropski savet je usvojio pravne akte kojima se ukidaju sve ekonomske restriktivne mere Siriji, osim onih koje se tiču bezbednosnih pitanja.
Time se formalizuje politička odluka objavljena 20. maja 2025. godine, a ima za cilj da "podrži sirijski narod u ponovnom ujedinjenju i obnovi nove, inkluzivne, pluralističke i mirne Sirije".
Dvadeset i četiri subjekta su uklonjena sa liste onih kojima su bila zamrznuta sredstva i ekonomski resursi. Nekoliko tih subjekata čine banke, uključujući Centralnu banku Sirije, ili kompanije koje posluju u ključnim sektorima za ekonomski oporavak Sirije - kao što su proizvodnja i prerada nafte, pamuk i telekomunikacije, a pominju se i mediji i televizijske stanice.
"Ova odluka je ispravan potez u ovom istorijskom trenutku, kako bi EU iskreno podržala oporavak Sirije i političku tranziciju koja ispunjava težnje svih Sirijaca. EU je stajala uz sirijski narod tokom poslednjih 14 godina i nastaviće to da čini. Danas EU ponovo potvrđuje svoju posvećenost kao partner u tranziciji, koji pomaže sirijskom narodu da se ujedini i izgradi novu, inkluzivnu, mirnu Siriju", poručila je Kaja Kalas, visoka predstavnica za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Evropske unije.
Savet je, sa druge strane, produžio spisak pojedinaca i entiteta povezanih sa režimom svrgnutog Bašara al Asada do 1. juna 2026. godine.
Pored toga, kako je u martu Siriju zadesio novi talas nasilja, EU je uvela nove sankcije u okviru tzv. Globalnog režima EU za sankcionisanje kršenja ljudskih prava, a na "crnoj" listi se nalaze dva pojedinca i tri entiteta.
Savet će, kako se navodi, nastaviti da prati situaciju na terenu i spreman je da uvede dodatne restriktivne mere.
Podsetimo, Bašar al Asad je Sirijom vladao od 2000. godine, kada je nasledio oca Hafiza koji je na vlasti bio do 1971.
Građanski rat je trajao od 2011, a iako je Asad godinama odolevao, krajem 2024. je islamistička grupa Hajat Tahrir al Šam, zajedno sa Sirijskom nacionalnom armijom, koju podržava Turska, uspela za samo nekoliko dana da uđe u Damask.
Obe ove grupe bile su pozicionirane na severozapadu zemlje, sve dok 27. novembra 2024. nisu pokrenule ofanzivu i zauzele Alep, jedan od najvećih sirijskih gradova.
Osnivač Hajat Tahrir al Šama, Abu Muhamed al Džolani, ranije se borio na strani pobunjenika u Iraku protiv američkih snaga, kao član Al Nusre koja je postala deo Islamske države i kasnije bila deo Al Kaide, da bi je napustila 2016. godine.
Sirijski predsednik Bašar al Asad je pobegao u Moskvu.
(EUpravo zato/Europa.eu)
