Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pokušava da se distancira od korupcijskog skandala koji potresa diplomatsku službu Evropske unije, a prema navodima zvaničnika, za predsednicu Komisije to nije tema koja joj se lično bavi.
Nakon što su belgijske vlasti sprovele racije početkom ove nedelje i privremeno pritvorile bivšu šeficu diplomatije EU Federiku Mogerini i nekadašnjeg generalnog sekretara Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) Stefana Sanina, zvaničnici Komisije poručili su da je reč o problemu EEAS-a, ističući da se istraga odnosi na period pre nego što je Sanino početkom godine preuzeo novu funkciju u Komisiji.
"Ne radi se o tome da se Komisija ograđuje, već da je pod istragom druga institucija", rekao je jedan zvaničnik EU.
Fon der Lajen je dodatno olakšala situacija u sredu, kada je Sanino sam podneo ostavku, pa je Komisija saopštila da više ne vodi odeljenje za Bliski istok, Severnu Afriku i Zaliv (DG MENA).
Tri funkcionera Komisije izričito su naglasila da istraga pokrenuta u utorak, zbog navoda da je EEAS nameštanjem tendera dodelio vođenje akademije za obuku budućih diplomata Koledžu Evrope u Brižu, nema nikakve veze sa šeficom Komisije, jer je diplomatska služba odvojena institucija.
Jedan zvaničnik EU ocenio je napade na Fon der Lajen kao nefer i nepromišljene, posebno u trenutku kada ona pokušava da obezbedi podršku Ukrajini uoči ključnog decembarskog samita lidera EU, piše briselski list Politiko.
Sve se dešava i u senci napetosti između Fon der Lajen i aktuelne šefice EEAS-a Kaje Kalas.
Šta kaže Kaja Kalas?
Kalas, koja nije bila na funkciji u vreme navodne korupcije, takođe nastoji da se odvoji od istrage. U sredu je bivša estonska premijerka ponovila da je od svog dolaska u decembru 2024. radila na "čišćenju" službe.
U pismu zaposlenima u EEAS-u, u koje je Politiko imao uvid, Kalas je navela da su joj optužbe protiv Mogerini i Sanina "duboko šokantne", ali da prethode njenom mandatu. Dodala je da je od tada počela sprovođenje internih reformi, uključujući izradu "antikorupcijske strategije" i jaču saradnju sa OLAF-om i evropskim tužilaštvom (EPPO).
Međutim, i dalje je otvoreno pitanje ko je šta znao o navodima protiv Sanina.
Prema rečima četvoro zaposlenih u EEAS-u, koji su govorili za ovaj medij pre racija, već je bilo primedbi na način na koji je Sanino dodeljivao atraktivne diplomatske pozicije, uključujući sumnje da je davao prednost određenim kandidatima.
OLAF je, prema dvojici sagovornika upoznatih sa slučajem, posećivao kancelarije generalnog sekretara još pre njegovog odlaska iz EEAS-a.
Međutim, jedan zvaničnik EU tvrdi da Komisija nije imala saznanja o ranijim pritužbama na Sanina kada je angažovan da vodi novoformirano odeljenje za Bliski istok i Severnu Afriku.
Ukidanje imuniteta za osumnjičene
EPPO je u saopštenju povodom racija naveo da je zatražio ukidanje imuniteta, koji inače štiti diplomate od krivičnog gonjenja — za "nekoliko osumnjičenih" pre početka istrage, i da je taj zahtev odobren. Nije precizirano kojim institucijama je zahtev upućen.
Zvaničnik EU je rekao da je EPPO uputio zahtev za ukidanje Saninovog imuniteta EEAS-u još u septembru, te da Komisija o tome nije bila obaveštena.
Zvaničnik EEAS-a nije direktno odgovorio na pitanje da li je takav zahtev stigao, ali je naveo da bi služba u takvim okolnostima postupila u skladu sa zakonom.
Optužbe još nisu dokazane i Mogerini, Sanino i još jedna privedena osoba smatraju se nevinim dok sud ne odluči drugačije.
(EUpravo zato/Politiko)
