Ambasada Finske u Beogradu organizovala je 4. decembra zvanični prijem u svojoj rezidenciji, na kojem su se okupili partneri, prijatelji i članovi finske zajednice u Srbiji.
Prisutni su imali priliku da uživaju u finskim tradicijama, muzici i kulinarskim specijalitetima, a događaj je poslužio i kao prilika za jačanje kulturnih i političkih veza između Finske i Srbije.
"Veoma nas je obradovalo što se veliki broj naših prijatelja i partnera pridružio proslavi Dana nezavisnosti", istakao je ambasador Finske u Srbiji, Nj.E. Niklas Lindkvist.
Prema njegovim rečima, prijem je bio važna prilika i za malu finsku zajednicu u Srbiji da se okupi i proslavi zajedno.
"Svake godine ovakvi događaji ne služe samo za ceremonijalno obeležavanje praznika, već predstavljaju spoj kulturne diplomatije i jačanja institucija, učvršćujući odnose između Finske i Srbije na civilnom, kulturnom i političkom planu", kazao je u intervjuu za EUpravo zato Nj.E. Niklas Lindkvist.
S obzirom na to da ste u karijeri pokrivali pitanja Rusije, Istočne Evrope i Saveta bezbednosti UN, kako vidite trenutne bezbednosne izazove u Evropi i na Zapadnom Balkanu? Na koji način Finska, sada kao članica NATO-a, može doprineti stabilnosti regiona u saradnji sa Srbijom i susednim državama?
"Potpuna i ilegalna invazija Rusije na Ukrajinu i dalje baca dugu senku, testirajući bezbednosne arhitekture i otkrivajući ranjivosti u domenu hibridnog ratovanja i sajber bezbednosti. NATO je, u skladu s tim, ponovo fokusiran na kolektivnu odbranu i otpornost.
Finska se pridružila NATO-u 4. aprila 2023. godine, prelazeći iz višedecenijskog angažmana kroz Partnerstvo za mir (PfP) u punopravno učešće u odlučivanju u okviru Alijanse. Takođe smo aktivni partner na Zapadnom Balkanu.
Srbija ostaje vojno neutralna, ali blisko sarađuje sa NATO-om. Finsko iskustvo prelaska iz neutralnosti u članstvo u Alijansi predstavlja zanimljiv primer usklađivanja odbrane bez direktnog pridruživanja savezu.
Pored toga, zajedno sa Ambasadom Nemačke, delujemo kao NATO kontakt-tačka u Srbiji u periodu 2025--2026. U toj ulozi želimo da promovišemo partnerstvo između NATO-a i Srbije, kao i da podižemo svest srpskih građana o NATO-u, njegovim aktivnostima i trenutnim članicama."
Imajući u vidu rastuće interesovanje finskih kompanija za inovacije, digitalizaciju i zelene tehnologije, gde vidite najveći potencijal za produbljivanje saradnje između Finske i Srbije? Koji bi sektori mogli najbrže da povežu naše privrede?
Vidim veliki potencijal u svim navedenim oblastima. Do sada je možda najuspešnija saradnja bila u promociji startapova i povezivanju lokalnih i finskih institucija unutar inovacionih ekosistema. Pre više od deset godina počeli smo da šaljemo predstavnike startapova iz Srbije i regiona na konferenciju Slush u Helsinkiju, koja se održava u novembru, u tesnoj saradnji sa lokalnim institucijama.
"Slush" je jedan od najvećih događaja u Evropi koji okuplja startap i inovacionu zajednicu. Tamo su srpski startapovi imali priliku da se predstave investitorima, upoznaju sa najnovijim trendovima i povežu sa relevantnim akterima.
Kada govorimo o digitalizaciji, Finska je jedna od najdigitalizovanijih zemalja u Evropi, lider u digitalizaciji javne uprave i globalni pionir u 5G tehnologiji. I Finska i Srbija daju prioritet digitalizaciji, veštačkoj inteligenciji i elektronskoj upravi. To otvara prostor za zajedničke projekte, startap partnerstva i istraživačku saradnju, što je i na vrhu naše agende."
Klimatska neutralnost i pametna elektronska rešenja
Finska je lider u oblasti klimatske neutralnosti i pametnih energetskih rešenja. Postavila je ambiciozan cilj da do 2035. postane društvo bez fosilnih goriva i prvi svetski model društva zasnovanog na čistoj energiji.
"Finska tranzicija ka čistoj energiji zasniva se na snažnoj sinergiji između države i privatnog sektora, a finske kompanije ostaju ključni pokretači zelene tranzicije.
U Srbiji postoji potreba za ambicioznijim klimatskim ciljevima, jer je praćenje standarda EU sve važnije za lokalne firme. Finske kompanije vide globalnu zelenu tranziciju kao priliku i neophodnost, te su već uključene u implementaciju zelenih tehnologija i unapređenje industrijskih procesa u nekim od najvećih srpskih preduzeća."
Tokom karijere bili ste nerezidentni ambasador u Centralnoj Aziji i stekli uvid u vrlo različite političke i društvene sisteme. Kako vam ta iskustva pomažu u razumevanju Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije? Da li vidite sličnosti ili izazove zajedničke za ova tri tržišta koja sada pokrivate?
"Imao sam sreću da radim u mnogim različitim zemljama, od kojih je svaka, naravno, jedinstvena. Pored upoznavanja sa različitim društvima, kulturama i ljudima, uvek sam nastojao da što više naučim o istoriji svake zemlje. Poznavanje istorije često je ključno za razumevanje današnjice.To je posebno važno i za Zapadni Balkan.
Obrazovanje igra ključnu ulogu: besplatno je, dostupno svima i zasnovano na principu jednakosti. Kada svako dete dobije kvalitetno obrazovanje bez obzira na poreklo, celo društvo postaje otpornije i kohezivnije.
Život u regionu dao mi je priliku da detaljnije istražim ove zemlje. Kao predstavnik nordijske zemlje, čvrsto podržavam regionalnu saradnju, što nastojim da promovišem u državama u kojima sada radim.
Postoji veliki potencijal za saradnju, počevši od porodičnih veza, jezičkih sličnosti i kulturne bliskosti. Sve tri zemlje koje trenutno pokrivam kandidati su za članstvo u Evropskoj uniji, i nadam se da ćemo uskoro videti njihov ulazak u EU."
Finska godinama važi za jednu od najsrećnijih zemalja na svetu. Koji bi, po vašem mišljenju, bio "finski recept za sreću" i šta od finskog modela blagostanja može biti inspiracija za finsko društvo u Srbiji?
"Kada se kaže da su Finci najsrećnija nacija na svetu, važno je razumeti šta "sreća" znači u ovom kontekstu. Nije uvek reč o stalnom osećaju radosti, već o dugoročnom životnom zadovoljstvu i osećaju stabilnosti. Ovaj osećaj proističe iz sigurnosti da društvo funkcioniše pravedno, transparentno i predvidivo.
Poverenje je temelj finskog blagostanja. Građani imaju visok nivo poverenja u javne institucije - pravosuđe, policiju, javnu upravu i obrazovni sistem. Korupcija je veoma niska, sloboda medija dobro je zaštićena, a ljudi generalno osećaju da su odluke transparentne i odgovorne. Ovo kolektivno poverenje smanjuje nesigurnost i stvara okruženje u kojem se pojedinci mogu fokusirati na svoj život bez stalnog straha od urušavanja sistema.
Ravnoteža između posla i privatnog života još je jedan ključni stub. Finsko društvo vrednuje ideju da je kvalitetan život moguć uz vreme za porodicu, odmor, prirodu i lični razvoj. Poslodavci i javne politike podržavaju ovu ravnotežu.
Obrazovanje takođe igra ključnu ulogu: besplatno je, dostupno svima i zasnovano na principu jednakosti. Kada svako dete dobije kvalitetno obrazovanje bez obzira na poreklo, celo društvo postaje otpornije i kohezivnije.
U tom smislu, finsko poimanje sreće odražava društvo u kojem ljudi veruju jedni drugima, veruju svojim inkluzivnim institucijama i imaju poverenje da će sutrašnji dan biti stabilan kao i današnji.
Postoje elementi ovog iskustva koji su relevantni i za Srbiju. Jačanje poverenja u institucije, veća transparentnost u javnom životu, podrška nezavisnim medijima i ulaganje u obrazovni sistem koji pruža jednake šanse za sve mogu značajno poboljšati osećaj blagostanja građana.
Pored toga, promovisanje zdravije ravnoteže između posla i privatnog života, kao i negovanje zajedničke solidarnosti, doprinosi stabilnijem i ispunjenijem svakodnevnom životu. Ovo su dugoročni procesi, ali svaki korak ka njima stvara sigurnije, otpornije i zadovoljnije društvo."
(M.A./EUpravo zato)
