2025. godina donela je bez presedana porast broja sirijskih izbeglica koje su odlučile da se vrate u svoju zemlju nakon godina prisilnog raseljavanja.
Ovaj masovni povratak usledio je nakon što je bivši sirijski diktator Bašar al-Asad zbačen s vlasti, što je dovelo do opipljivih promena u Siriji, kako u smislu sigurnosne stabilnosti, tako i međunarodnih napora na obnovi zemlje.
Upoređujući povratak Sirijaca iz inostranstva u 2025. godini sa vladavinom al-Asada, uočiće se radikalne razlike u motivima i okolnostima.
2025: Novi znaci nade
Prema podacima koje je objavila Visoka komisija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), više od milion sirijskih izbeglica se vratilo kući od pada režima al-Asada - što je rekordna brojka koja nije viđena od izbijanja sirijskog rata 2011. godine.
To uključuje 885.000 interno raseljenih lica (IRL) i 302.000 izbeglica, prema rečima Adama Abdelmoule, rezidentnog i humanitarnog koordinatora UN-a za Siriju.
UNHCR očekuje da će se ove godine vratiti do 3,5 miliona izbeglica i interno raseljenih lica, što "potvrđuje potrebu za hitnim ulaganjima u obnovu i podršku reintegraciji", kako je naveo Abdelmoula.
"Aktivne borbe se nastavljaju na severu, jugu i nekim područjima na obali, što dovodi do raseljavanja hiljada ljudi i otežava pristup pomoći", dodao je on.
Povratak pod Bašarom al-Asadom: Između prinude i straha
U poređenju sa političkim pejzažom iz 2025. godine, odluka o povratku u Siriju pod al-Asadom imala je vrlo različit karakter.
Tokom poslednjih godina rata, al-Asadov režim je pokušao da promoviše ideju "bezbednog povratka" za izbeglice, ali se često suočavao sa optužbama da je ovu frazu koristio kao cinistički politički alat.
Mnoge izbeglice koje su pokušale da se vrate tokom ovog perioda bile su uhapšene ili prisilno regrutovane u vojsku, što je izazvalo širok strah među Sirijcima koji žive u inostranstvu.
Rekonstrukcija pod al-Asadom takođe je bila veoma ograničena. Postojala je stroga sigurnosna represija prema onima koji su želeli da poprave svoje domove u područjima pogođenim razaranjima. To je povećalo nepoverenje između izbeglica i režima i dovelo do značajnog opadanja broja povratnika.
Međunarodna uloga i rekonstrukcija
Ključna karakteristika koja definiše povratak sirijskih izbeglica 2025. godine je aktivna uloga koju međunarodna zajednica igra u podršci procesu rekonstrukcije zemlje.
Nakon godina političkih izjava, diplomatski napori su uspeli da postignu međunarodni konsenzus o potrebi pružanja humanitarne pomoći i podrške Siriji.
Zemlje koje su domaćini velikom broju sirijskih izbeglica, poput Turske, Libana i Jordana, igrale su značajnu ulogu u olakšavanju njihovog povratka. Ove zemlje su ponudile ekonomske i socijalne podsticaje izbeglicama, uključujući programe obuke za zanate i privremene radne mogućnosti.
Izazovi koji slede
I dalje postoje značajni izazovi sa kojima se suočavaju povratnici, uključujući nedostatak zdravstvenih i obrazovnih usluga, nesigurna područja i visoku nezaposlenost. Takođe, postoji hitna potreba za nastavkom međunarodnog pritiska kako bi se obezbedilo da se zloupotrebe iz prošlosti ne ponove.
Filipo Grandi, Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice, naglasio je na konferenciji o Siriji u Briselu da je sada stvarnost da mnogi Sirijci već odlučuju da se vrate. Međutim, najveći i najhitniji izazov je kako učiniti ovaj povratak održivim.
Grandi se, međutim, pita i konstatuje:
"Kako da obezbedimo da kada se ljudi vrate u svoje zajednice, imaju dovoljno osnovnih stvari: sklonište, struju, vodu, sanitaciju, obrazovanje, zaposlenje - ukratko: da im damo priliku da izgrade budućnost za sebe i svoje porodice u svojoj zemlji, i kako da obezbedimo njihovu sigurnost i poštovanje njihovih prava - jer bez sigurnosti, nema prilike."
Povratak sirijskih izbeglica 2025. godine predstavlja važan korak ka okončanju jedne od najgorih humanitarnih kriza 21. veka.
Međutim, još uvek su potrebne sveobuhvatne i održive reforme kako bi se zaštitila i garantovala prava svih sirijskih građana.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
