Usred pretnji Pekinga da će uzvratiti udarac, zemlje članice treba da odluče da li žele da uvedu dodatne uvozne carine na kineska električna vozila. Oči su uprte u Brisel zbog odluke koja bi mogla ojačati ili slomiti politiku Ursule fon der Lajen.
27 zemalja Evropske unije pozvano je da glasa o predlogu za uvođenje dodatnih carina na uvoz električnih vozila (EV) kineske proizvodnje.
Pomno praćeni glasački listići, zakazani za danas pokazaće da se članice sukobljavaju jedne sa drugima o ovom pitanju.
Tako je Budimpešta snažan protivnik, Pariz i Rim su pouzdane pristalice, dok Madrid pokušava da se odluči, a Berlin vaga odluku zbog neuspele opozicione kampanje.
Glasanje trgovinskih stručnjaka predstavlja kulminaciju višemesečne istrage koju je Fon der Lajen prvi put objavila u septembru prošle godine.
„Globalna tržišta su sada preplavljena jeftinijim kineskim električnim automobilima. A njihova cena se veštački drži niskim državnim subvencijama. Ovo narušava naše tržište", rekla je predsednica Komisije tada poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu.
„Kako ovo ne prihvatamo iznutra, ne prihvatamo ni spolja"
Istraga je počela ubrzo nakon tog govora i uključila posetu zvaničnika EU preko 100 lokacija za proizvodnju automobila širom Kine.
Tri istaknute kompanije - BID, Geeli i SAIC - izabrane su kao predstavnici za industriju električnih vozila i zatraženo im je da popune detaljan upitnik u više poglavlja o svom poslovanju i odnosu sa kineskom vladom, koja je takođe bila uključena u istragu.
Na kraju, nalazi su bili sleeći: Peking je godinama svoj domaći EV sektor podržavao ogromnim sumama javnog novca, prožimajući "ceo lanac snabdevanja", kako su ga zvaničnici opisali. Uočene su subvencije od eksploatacije sirovina do otpreme gotovih proizvoda, stvarajući sveobuhvatno okruženje u kojem preferencijalno kreditiranje, smanjenje poreza, direktni grantovi, "zelene obveznice" i potrošačke beneficije (koje, navodno, nikada nisu stigle do potrošača) rade zajedno u korist proizvođača automobila.
Kao rezultat ovog finansijskog prelivanja, Komisija je zaključila da evropske firme rizikuju da budu potisnute sa unosnog tržišta električnih vozila i da pretrpe neodržive gubitke, sa bolnim posledicama za 2,5 miliona direktnih i 10,3 miliona indirektnih radnih mesta u bloku.
Sumorni izgledi naveli su Brisel da predloži dodatne tarife u pokušaju da ublaži štetni efekat subvencija i zatvori jaz u cenama između Kine i EU.
Predložene dažbine, koje će biti iznad postojećih stopa od 10%, razlikuju se u zavisnosti od brenda i nivoa saradnje sa istragom Komisije, uključujući Teslu (7,8%), BID (17%), Geeli (18,8%) i SAIC ( 35,3%).
Na današnjem glasanju zemlje članice izjašnjavale su se o zakonskom tekstu koji će ove dodatne obaveze učiniti primenjivim u narednih pet godina.
Glasanje se odvijalo po pravilima kvalifikovane većine, što znači da će biti potrebno 15 zemalja koje predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva bloka da odobre predlog. Isti prag će je potreban da se odbije, što eventualno pokreće proces žalbe i drugo glasanje u kasnijoj fazi.
Postoji, međutim, i treća mogućnost - da ostanu neki budu uzdržani, sprečavajući da se dostigne potreban broj za pozitivan ili negativan ishod.
Tada će na Komisiji, pozivajući se na svoja isključiva trgovinska ovlašćenja, biti da prekine ćorsokak i odluči da li želi da nastavi sa tarifama.
U svakom slučaju, konačna odluka mora biti doneta do 30. oktobra, zakonskog roka utvrđenog anti-subvencionističkom istragom.
"Referendum o Fon der Lajen"
Ulozi ne mogu biti veći za Komisiju, a posebno za njenu predsednicu, kojoj se pripisuje da je predvodila veliku promenu u načinu na koji se EU postavlja prema Kini, stavljajući tačku na političku samozadovoljstvo koje je karakterisalo bilateralne odnose otkako se Peking pridružio STO 2001. na vrhuncu globalizacionog žara.
Fon der Lajen je Kinu prikazala kao naciju "represivniju kod kuće i više asertivnu u inostranstvu", sklonu postizanju "sistematske promene međunarodnog poretka" sa Pekingom u centru.
Po njenom mišljenju, nepoštene trgovinske prakse, kao što su masivne injekcije industrijskih subvencija za osvajanje tržišnog udela i kontrolu tehnologije u nastajanju, predstavljaju još jedno sredstvo da se osigura uspeh Komunističke partije u svojoj dugoročnoj misiji.
Ova njena vizija, sadržana u značajnom govoru u martu 2023, bila je gorivo koje je podstaklo gomilu upita o kineskim proizvodima i subvencijama. Među njima, istraga o električnim vozilima istakla se kao najkonsekventnija i najeksplozivnija zbog svojih političkih i ekonomskih implikacija sa velikim potencijalom da pokrene trgovinski rat.
Glasanje o carinama je, u produžetku, referendum o politici Fon der Lajene prema Kini.
„Glasanje označava ključni trenutak za budućnost odnosa EU i Kine", rekla je Janka Oertel, viši saradnik za politiku u Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR).
„To služi kao lakmus test da li će rešenja zasnovana na pravilima koja je predložio Brisel za jačanje pregovaračke pozicije Evrope sa Kinom biti potkopana u poslednjem trenutku od strane politike država članica", kazala je ona.
Ako obaveze budu odobrene, Fon der Lajen će biti ohrabrena da nastavi da se bori protiv dominacije Pekinga u svom drugom mandatu.
Ako se mere, nasuprot tome, odbace, "kinesko rukovodstvo će ovo posmatrati kao značajnu pobedu za svoju sofisticiranu strategiju štapa i šargarepe. To će ojačati ideju da uvek postoji dovoljno slabih karika u evropskom lancu, dajući Pekingu prednost".
Evo i kako su zemlje glasale
Zemlje Evropske unije odlučile su da uvedu dodatne carine do 35,3 odsto na električna vozila iz Kine, rekli su za DPA diplomatski izvori. Nemačka je glasala protiv ove mere.
Da li će ove uvozne dažbine stupiti na snagu početkom novembra, sada zavisi od Komisije.
Planovi o novim carinama uznemirili su neke članice EU i proizvođače automobila.
Carine još mogu da otpadnu, ako Brisel postigne rešenje s Kinom za pregovaračkim stolom.
Nemačka je više puta pozivala na dalje razgovore sa Pekingom, zabrinuta zbog mogućih protivmera, jer one mogu da nanesu štetu nemačkoj automobilskoj industriji.
Do pred glasanje, u nemačkoj vladi nije bilo jedinstvenog stava.
Socijaldemokratski kancelar Olaf Šolc (Olaf Scholz) bio je protiv carina, kao i liberali (FDP) dok su Zeleni predlagali da Berlin na glasanju bude uzdržan i traži rešenje pregovorima.
„Naša reakcija kao EU ne sme dovesti do toga da sami sebi nanesemo štetu. Zbog toga pregovori sa Kinom u vezi sa električnim vozilima moraju da se nastave", rekao je Šolc u sredu.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
