Izveštaj, koji je sastavio bivši italijanski premijer i bivši predsednik Evropske centralne banke, Mario Dragi, naišao je na i pohvale, ali i na rezervisane stavove.
Naime, prema pisanju lista Politiko, izveštaj o evropskoj ekonomijialarmirao je Evropsku uniju.
Šta stoji u Dragijevom izveštaju?
Mario Dragi je naveo da Evropa mora da uložiti dvostruko više nego što je uložila u obnovu nakon Drugog svetskog rata, da bi trebalo da dopusti većem broju tehnoloških i telekomunikacionih kompanija ulaz na tržište i njihovo spajanje, kao i da bi trebalo da preduzme drastične mere u pogledu potrošnje na odbranu.
Bivši predsednik Evropske centralne banke naveo je i da bi Evropa trebalo da uloži dodatnih 800 milijardi evra godišnje kako bi se izvukla iz niske produktivnosti i slabog rasta, u čemu zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom. Nazvao je to "egzistencijalnim izazovom".
Dok se EU priprema za sledećih pet godina pod novopostavljenom Evropskom komisijom, Dragijev izveštaj od 400 stranica trebalo bi da bude vodilja za rad ponovo izabranoj predsednici EK,Ursuli fon der Lejen, a mnoge od njegovih preporuka treba da prihvati svih 27 vlada EU, što se u ovom trenutku ne čini baš realnim.
Okosnica Dragijevog izveštaja je zahtev za velikim privatnim i javnim ulaganjima, kakva u Evropi nisu viđena od šezdesetih i 1970-ih, a to bi značilo potrošnju od dodatnih 800 milijardi evra godišnje.
On je istakao da nema druge opcije nego insistirati na drastičnim reformama.
Dragi se takođe zalaže za izdavanje novog zajedničkog duga EU za finansiranje svojih industrijskih i odbrambenih potreba, čemu se protivi nekoliko vlada, a to ga je već dovelo u sukob i sa Fon der Lejenovom.
Izveštaj sadrži mnoge preporuke specifične za razne sektore.
Istakao je zaostatak EU na polju savremenih tehnologija i predložio spajanje velikih kompanija i njihov lakši ulazak na evropsko tržište.
Kako je kazao, cilj Evrope bi trebalo da bude svođenje emisija gasova sa efektom staklene bašte na nulu do 2050, a veštačku inteligenciju vidi kao priliku "da Evropa ispravi svoje nedostatke u inovacijama i produktivnosti kao i da obnovi svoj proizvodni potencijal".
Reakcije italijanskih političara
"Niko ne poriče da je izazov tako radikalne predloge primeniti u praksi", rekao je Đorđo Gori, uvažavajući Dragijev savet Evropskoj uniji da donosi hrabre odluke. On im čak i sugeriše promenu mehanizama za donošenje odluka.
Italijanski poslanik je dodao da sve što ometa stvaranje kohezivnog, snažnog entiteta sposobnog da donosi brze odluke i brzo reaguje mora da se reši.
"Potrebna je velika hrabrost, politička hrabrost koja možda nije zagarantovana evropskim institucijama", rekao je on.
"Ovo se odnosi na Evropski parlament, ali još više na Komisiju i Savet, gde nacionalne vlade, uključujući štedljive, s jedne strane, i desničarske vlade s druge, imaju veći uticaj od Parlamenta," dodao je on.
Dok su se stranke kao što su Gorijeva Demokratska partija (S&D), Forza Italia (EPP), Braća Italije (ECR), Akcija i Italia Viva (Obnovi) uglavnom složile, iako postoje nijanse u mišljenjima, da su Dragijevi predlozi korak u pravom smeru, Lega (Patriote za Evropu) i Pokret pet zvezda (levica) nisu se složili.
Gori je istakao da su to iste dve stranke koje su se suprotstavile Ursuli fon der Lajen i koje, kako je rekao, dele prošlost, jesu one koje su zajednički vladale u određenom trenutku političke istorije Italije, a populizam sa obe strane svakako nije bio poznat po proevropskom stavu.
Senator Lega Klaudio Borgi rekao je na mreži X da svaki red izveštaja predstavlja "smrtonosnu pretnju" za Italiju, optužujući Dragija da želi da od Italije, iz osvete napravi „još jednu Grčku".
Gori je odgovorio na to, kritikujući širu političku poziciju Lege isugerišući da pripada evropskoj parlamentarnoj grupi koja suštinski ne veruje u evropske integracije. On je tvrdio da je vizija Lige fokusirana na autonomiju pojedinačnih nacija.
"Oni očigledno nisu shvatili u kom pravcu ide svet, izazove sa kojima se suočavamo i koliko su pojedine države potpuno nepripremljene u suočavanju sa tim izazovima", rekao je Gori, komentarišući stav krajnje desničarske stranke.
U međuvremenu, Paskale Tridiko, šef delegacije Pokreta pet zvezdica u Evropskom parlamentu, direktno je ciljao na Dragija.
On je tvrdio da izveštaj bivšeg premijera predstavlja samokritiku jer je osudio neoliberalnu politiku koja je u osnovi trenutne evropske strukture.
Tridiko je doveo u pitanje Dragijevu ulogu u ključnim odlukama EU, posebno u reformi Pakta za stabilnost, za koju je tvrdio da nije kompatibilna sa vrstom ulaganja velikih razmera u inovacije i zelenu tranziciju koju Dragi sada zagovara.
Gori je odbacio Tridikovu kritiku kao pokušaj da napadne Dragija personalno zbog uočenih kontradiktornosti.
"Upravo zato što mora doći do veće konvergencije među državama i većeg međusobnog poverenja, što je preduslov za zajednička ulaganja, Pakt stabilnosti je neophodan uslov. Svi moraju biti sigurni da nijedan evropski partner neće prekršiti pakt poverenja, jer je to osnova za zajedničko zaduživanje i ulaganja", rekao je on.
Na kraju, Gori je rekao da je uveren da su Dragijeve preporuke tačne, iako je izrazio zabrinutost da li EU može da prikupi političku snagu i volju da deluje.
On je naglasio da to nisu bila manja prilagođavanja, već značajne, hrabre odluke potrebne da bi se odgovorilo na ozbiljnost izazova navedenih u izveštaju.
"Dragi upozorava da Evropskoj uniji neće biti samo malo lošije, nego rizikujemo njenu smrt. To je veličina odluka sa kojima se suočavamo. Nadam se da će i oni koji su bili oprezniji, manje voljni da veruju, shvatiti ozbiljnost situacije", zaključio je Gori.
(M.A./EUpravo zato/euractiv.com)
