Francuski predsednik Emanuel Makron je u svom govoru u Ujedinjenim nacijama poručio da je "došlo vreme" da se ispuni obećanje dato još 1947. godine odnosno da država Palestina stoji uz državu Izrael.
Takva snažna poruka dolazi u jeku nedavno usvojene francusko-saudijske inicijative koja je zahtevala hitno oslobađanje talaca i obustavu vojnih operacija u Gazi (uz humanitarnu pomoć međunarodne zajednice), a zatim, stabilizaciju i obnovu Gaze kroz prelaznu administraciju sastavljenu od Palestinske samouprave (zaduženih za razoružanje Hamasa uz podršku međunarodnih partnera).
Krajnji cilj plana jeste "suverena, nezavisna i demilitarizovana Palestina" koja priznaje Izrael i biva priznata od strane Izraela, čime se otvara put ka miru, bezbednosti i ekonomskoj integraciji u regionu. Ove reči su odjeknule salom UN-a i predstavljale uvertiru za priznanje palestinske države od strane još četiri članice EU, kao i za reakcije lidera EU. U nastavku više o tome.
• Luksemburg - novi početak
Luksemburški premijer Luc Frieden je, objavljujući da njegova zemlja zvanično priznaje državu Palestinu, naglasio da dvodržavno rešenje ostaje jedini put ka trajnom miru, ističući da, iako ono danas deluje udaljenije nego ikada, međunarodna volja da se postigne nikada nije bila snažnija.
Za Luksemburg, priznanje, opisano kao "moralni imperativ i politička potreba", ne predstavlja kraj procesa već "novi početak", potvrdu posvećenosti diplomatiji, dijalogu i suživotu, zasnovanom na legitimnim težnjama i Palestinaca i Izraelaca.
Istovremeno, naglašeno je da ovaj čin nije nagrada za nasilje, već odgovornost koju mora preuzeti i palestinsko rukovodstvo ispunjavanjem "obaveza državnosti". U tom svetlu, priznanje se vidi kao korak u postavljanju temelja održive i demokratske palestinske države koja ne ugrožava bezbednost Izraela niti njegovo pravo na postojanje.
• Malta - alternativa sukobu
Premijer Malte Robert Abela je u svom obraćanju saopštio da njegova zemlja zvanično priznaje državu Palestinu, naglašavajući da dvodržavno rešenje, iako ga neki mogu pogrešno tumačiti kao pobedu Hamasa, zapravo predstavlja "najgori mogući ishod" za tu organizaciju.
Prema njegovim tvrdnjama, pružanje Palestincima mirnog i realnog puta ka državnosti i samoopredeljenju direktno potkopava ideologiju terorizma i ratne povike, otvarajući prostor za "postojanje alternative sukobu".
Abela je podsetio da sa pravom na priznanje dolaze i velike odgovornosti za palestinsko rukovodstvo, koje mora pokazati apsolutnu posvećenost nenasilju i međusobnom priznanju, pri čemu Hamas ne može imati nikakvu ulogu u budućoj vladi Palestine.
Naglasio je značaj jedinstvenog pristupa Palestinske samouprave, jedna država, jedna vlada, jedan zakon, jedan pištolj i hitnu potrebu za slobodnim i poštenim izborima, dok je istovremeno ukazao i na obaveze Izraela da prestane sa kršenjem međunarodnog prava, ocenjujući da su aktuelna dešavanja "moralno i pravno veoma pogrešna".
• Belgija - uslovno priznanje
Belgijski premijer Bart De Vever u svom govoru ponovio je podršku dvodržavnom rešenju kao jedinom putu ka mirnom suživotu Izraela i Palestine, naglašavajući da pravo Palestinaca na sopstvenu državu mora biti reafirmisano uprkos humanitarnoj krizi.
Belgija je snažno podržala francusko-saudijsku inicijativu, koju je prethodno zagovarao i belgijski parlament, ali je naglašeno da je reč o "uslovnom" priznanju Palestine, pune diplomatske veze, otvaranje ambasade i bilateralni sporazumi usledili bi tek nakon oslobađanja svih talaca i uklanjanja terorističkih organizacija poput Hamasa iz palestinske vlasti. Istovremeno je naglašena važnost obnove palestinskih institucija kroz slobodne i poštene izbore i jačanje demokratskog autoriteta, što pokazuje da Belgija, iako oprezna, nastoji da otvori prostor kako bi dvodržavno rešenje ponovo postalo realna i održiva opcija.
• Portugal - priznanje samog mira
Portugalski predsednik Marcelo Rebelo de Sousa, priznajući palestinsku državnost, upozorio je da bi izostanak odlučne akcije ostavio ožiljke za generacije koje dolaze, podstičući ekstremizam i nestabilnost.
Priznanje Palestine je priznanje mira, odlaganje nije prihvatljivo - mir na Bliskom istoku kolektivni je poduhvat kojem je Portugal spreman da doprinese.
Iz tog razloga, insistirao je na hitnom prekidu vatre, oslobađanje talaca i neometan humanitarni pristup, uz poruku da nasilje i terorizam nikada ne mogu biti opravdani, a zaštita civila mora biti apsolutni prioritet. Podsetio je da priznanje Palestine nije izolovan čin već nastavak dosledne politike Portugala, od podrške statusu posmatrača 2012. do proširenja prava 2024. godine, i potvrda obaveza koje je Palestinska uprava preuzela u okviru francusko-saudijske inicijative.
Obraćanja šefova EU - podeljene uloge, jedinstvena poruka
Pred UN, Evropsku uniju predstavljali su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajn i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta. S obzirom na to da 55 popsto članica sada priznaje Palestinu, niko od ovih lidera nije imao mandat da u ime Unije govori o priznanju.
Umesto toga, podelili su uloge tako da predstavljaju dve strane iste medalje. Ursula fon der Lajen preuzela je na sebe isticanje svega što je EU već učinila i planira da učini za Palestince, poput pružanja 1,6 milijardi evra pomoći Palestinskoj samoupravi, dodajući da je EU spremna da učini više, da osnuje donatorsku grupu, obezbedi održivost buduće palestinske države i pokrene obnovu Gaze i palestinske ekonomije.
Nadovezujući se, Košta je stavio akcenat na osudu izraelske politike, istakavši značaj francusko-saudijske inicijative, upozorivši na humanitarnu katastrofu u Gazi i ponovivši ključne zahteve EU - hitan prekid vatre, oslobađanje talaca, humanitarni pristup i zaustavljanje izraelskih ofanziva i ilegalnih naselja. Njihova obraćanja poslala su zajedničku poruku da, iako EU ostaje podeljena, pitanje Palestine ostaje visoko na njenoj agendi.
(EUpravo zato.rs)
