Grupa od 24 evropska političara, kojima je tokom leta testirana krv na prisustvo toksičnih PFAS hemikalija, imala je tragove ovih supstanci u organizmu, saopštile su nevladine organizacije koje su sprovele testiranje.
"Testiranjem su mi otkrivene četiri supstance, od kojih tri mogu da naškode nerođenoj deci, deluju kao endokrini disruptori, izazovu oštećenje jetre i sumnja se da su kancerogene", izjavio je danski ministar životne sredine Magnus Heunike u pisanom saopštenju, ocenivši svoje rezultate kao "zastrašujuću realnost".
Dodao je da je "od presudne važnosti da odlučno delujemo protiv zagađenja PFAS hemikalijama, kako više ne bismo bili stalno izloženi ovim štetnim supstancama".
PFAS jedinjenja, poznata i kao "večite hemikalije", ne razgrađuju se prirodno i imaju tendenciju da se nakupljaju u životnoj sredini, uz brojne negativne posledice po zdravlje, od raka i oštećenja jetre do smanjene plodnosti. Većina ljudi na svetu ima određeni nivo PFAS hemikalija u krvi.
Kod polovine testiranih lidera iz EU, koncentracija ovih supstanci dostigla je nivoe pri kojima su mogući zdravstveni rizici, navode Evropski biro za životnu sredinu i organizacija ChemSec. Kod jedne osobe vrednosti su bile takve da ukazuju na mogući dugoročni uticaj po zdravlje.
Rezultati testiranja objavljeni su svega nekoliko dana nakon što je specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za toksine i ljudska prava, Markos Oreljana, oštro kritikovao Brisel zbog planova da ublaži nekoliko propisa o zaštiti od hemikalija, u pokušaju da ojača evropsku industriju.
Kritike industrije
Danska je organizovala zajedničko testiranje tokom sastanka ministara životne sredine EU, održanog u julu u gradu Alborgu na severu zemlje. Kao trenutni predsedavajući Savetu EU, Danska je jedna od pet evropskih zemalja koje su još 2023. godine podnele Evropskoj komisiji zajednički predlog za postepeno ukidanje hiljada PFAS hemikalija u skladu sa zakonima EU o hemikalijama.
Taj predlog, koji se trenutno razmatra u Evropskoj agenciji za hemikalije, naišao je na kritike industrijskih udruženja, od kojih mnoga traže izuzeća od novih propisa.
Među testiranim političarima bili su i evropska komesarka za životnu sredinu Jesika Rosval, odlazeća francuska ministarka za ekološku tranziciju Anjes Panije-Rinaše i nemački savezni ministar za životnu sredinu Karsten Šnajder.
"Kao i mnogi drugi građani Evrope, i ja imam PFAS u svom organizmu", navela je Rosval u pisanom saopštenju. "Testirana sam pozitivno na šest od 13 PFAS hemikalija, uključujući i neke koje su klasifikovane kao toksične po reproduktivno zdravlje. Zagađenje PFAS-om je ozbiljan problem javnog zdravlja".
Kod izvršne direktorke Evropske agencije za životnu sredinu Lene Ila-Mononen zabeležen je pad nivoa PFAS-a u odnosu na prethodno testiranje, što, kako se navodi, "odražava trendove zabeležene u evropskoj populaciji za ograničene PFAS supstance".
Šta kažu ekolozi?
Rosval je najavila da će Evropska komisija predložiti postepeno ukidanje potrošačkih upotreba PFAS hemikalija, uz izuzeća za pojedine ključne industrije, koje još nisu precizno definisane. PFAS se koriste u proizvodnim procesima u više sektora, uključujući poluprovodnike, baterije i farmaceutsku industriju.
Najave o mogućim izuzećima zabrinule su ekološke organizacije, koje traže potpuno ukidanje upotrebe PFAS-a.
U pisanom saopštenju povodom testiranja, Anne-Sofi Bekar iz organizacije ChemSec pozvala je na "potpunu zabranu svih PFAS hemikalija – ne samo u potrošačkim proizvodima – pre nego što još jedna generacija plati cenu industrijskog odlaganja promena".
Evropska komisija bi tokom ove godine trebalo da predstavi izmene glavne regulative o hemikalijama (REACH), iako precizan vremenski okvir još nije poznat. EU institucije istovremeno rade i na posebnom predlogu Komisije koji bi trebalo da objedini i pojednostavi propise o kozmetici, đubrivima i klasifikaciji hemikalija u okviru tzv. "hemijskog omnibus" zakona.
Specijalni izvestilac UN Markos Oreljana prošle nedelje upozorio je da taj predlog može potkopati kredibilitet Evropske unije kao "globalnog lidera u zelenim politikama i vladavini prava".
(EUpravo zato/Politiko)
