U Evropskoj uniji važi pravilo da se o najvažnijim pitanjima, poput spoljne politike, poreza ili prijema novih članica, odluke donose jednoglasno. To znači da i jedna jedina članica može da blokira dogovor svih ostalih, što poslednjih godina često radi Mađarska, koristeći pravo veta kao sredstvo političkog pritiska.
Takva situacija sve češće koči način na koji funkcioniše Evropska unija. Zbog toga u Briselu raste nezadovoljstvo i sve više država traži načine kako da se zaobiđe pravilo jednoglasnosti, makar u određenim oblastima. Ideja je da se odluke donose brže i lakše, većinskim glasanjem.
U spoljnoj i bezbednosnoj politici to, međutim, postaje sve teže. Na primer, 19. paket sankcija protiv Rusije koji je trenutno u fazi pregovora moraju da odobre sve članice Unije. Pa i u poreskoj politici, ili kada je reč o pristupanju novih članica EU, jedna jedina država svojim vetom može da spreči svaku odluku.
To "nije moralno pogrešno", kaže za DW Nikolaj fon Ondarca iz nemačke Fondacije za nauku i politiku. Uostalom, tu je reč o "ključnim oblastima nacionalnog suvereniteta". Države ne žele da budu nadglasane onda kada su u pitanju njuhovi sopstveni interesi, objašnjava politikolog. Kod Nemačke je to, na primer, slučaj kada je reč o politici EU prema Izraelu.
Problemi nastaju, kako to navodi Fon Ondarca, zato što Mađarska često ne deluje zbog same suštine pitanja, već koristi svoje pravo veta da "ucenjuje" druge članice po drugim pitanjima.
U žargonu EU, to se zove "taktički veto". Orban često blokira odluke upravo kada je reč o politici EU prema Ukrajini. Tako, na primer, pomoć Ukrajini u iznosu od oko 6,6 milijardi evra iz Evropskog fonda za mir i dalje ne može da bude isplaćena. Budimpešta se takođe protivi i mogućem članstvu Ukrajine u EU, a kao razlog, između ostalog, navodi i strah da bi EU mogla da budu uvučena u rat sa Rusijom.
Pa ipak, vlada Viktora Orbana na kraju je pristala na svih 18 do sada usvojenih paketa sankcija Rusiji.
Retko se dešava da neke druge članice primenjuju tu taktiku, kaže Fon Ondarca. Kipar je, recimo, 2021. blokirao sankcije Belorusiji kako bi postigao oštriji pristup prema Turskoj.
Kakva su to inovativna rešenja?
Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen upozorio je da EU ima ustavnopravni problem, jer brzinu odlučivanja određuje najsporiji brod u koloni. Zato se sve češće govori o inovativnim rešenjima koja bi omogućila većinsko odlučivanje.
Na nemačku inicijativu prošle godine je osnovana "Grupa prijatelja" sa 12 država. Pored Nemačke, to su Belgija, Danska, Finska, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija, Rumunija, Slovenija, Španija i Švedska.
One predlažu da se o sankcijama, ljudskim pravima i civilnim misijama odlučuje kvalifikovanom većinom, dok bi za ključne interese postojala sigurnosna mreža. Ali, ovakvi predlozi bi, međutim, morali da budu odobreni od svih 27 šefova država i vlada EU.
Prema rečima jednog diplomate EU, neke države iz te grupe žele da prošire raspravu i na poresku politiku, kako bi i tamo ublažile princip jedinstva. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen se u govoru o stanju EU početkom septembra takođe zalagala za reformu procesa odlučivanja, kako bi se izbegle blokade. Poručila je tako da bi EU u nekim oblastima trebalo da se oslobodi "okova jednoglasnosti".
U EU postoje 3 načina donošenja odluka
U Evropskoj uniji postoje tri osnovna načina donošenja odluka. Najčešći je glasanje kvalifikovanom većinom, koje se primenjuje u najvećem broju oblasti, od unutrašnjeg tržišta, energetike i saobraćaja, do zaštite životne sredine i poljoprivrede.
Da bi odluka bila usvojena, mora je podržati najmanje 55 odsto država članica (trenutno 15 od 27) koje zajedno predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva EU. To se zove princip "dvostruke većine".
Kod manjih i proceduralnih pitanja koristi se prosta većina, gde je dovoljno da većina država bude "za".
Međutim, u najosetljivijim oblastima i dalje važi pravilo jednoglasnosti, to znači da sve članice moraju da se slože. Jedan jedini veto dovoljan je da odluka propadne. Ovaj princip obavezan je u spoljnopolitičkim i bezbednosnim pitanjima, kada se odlučuje o poreskoj politici, kao i kod prijema novih članica. Upravo tu nastaju najveći problemi, jer se pravo veta često koristi ne zbog same teme glasanja, već kao sredstvo političkog pritiska.
Promena Ugovora EU je moguća, ali malo verovatna
Još jedna mogućnost za ublažavanje principa jedinstva u EU jeste promena Ugovora EU, na primer u okviru pristupanja nove članice, kaže Fon Ondarca. Za to je takođe potrebna saglasnost svih 27 država-članica i zato nemački politikolog trenutno smatra da je takva saglasnost "politički malo verovatna".
Ako bi članice, međutim, nastavile da šire svoju "grupu prijatelja", mogle bi da izvrše veći pritisak na ostale države, kako bi većinska odluka kasnije bila sprovedena. Ipak, po rečima Fon Ondarca, Mađarskoj bi i ubuduće verovatno morala da se plati veoma visoka cena kako bi ona predala moćno oruđe veta.
I u Briselu se "grupa prijatelja" smatra sredstvom za vršenje pritiska, rekao je jedan diplomata EU za DW.
Mađarska je sve više izolovana. Trenutno Evropska komisija radi na planu kako da se zamrznuta ruska imovina iskoristi za obnovu Ukrajine. Kako prenosi agencija Rojters, Komisija od samog starta traži načine da zaobiđe mađarski veto.
(EUpravo zato.rs)
