Portparol vlade Kanarskih ostrva napominje da jedna osoba umire na svakih 45 minuta na prelazu Atlantika u arhipelag.
Alfonso Kabelo, portparol Vlade Kanarskih ostrva, istakao je hitnu potrebu za angažovanjem EU u krizi, nakon povećanja broja malih brodova koji pristižu iz Afrike. To povećanje je neverovatnih 126 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Evropa mora ponovo da pogleda svoju južnu granicu, rekao je on u svom pismu Fon der Lajen.
„To ne može ostati tako. Nečinjenje je u suprotnosti sa evropskim identitetom i vrednostima, koji je oblikovan kao najveće područje bezbednosti, slobode i blagostanja", navodi on.
Stanovnici Kanarskih ostrva bi prisustvo predsednika Evropske komisije videli „kao simbol posvećenosti Evropske unije ovoj najudaljenijoj teritoriji", dodao je Kabelo.
Inače, od 15. avgusta, Kanarska ostrva su zabeležila 22.300 migranata koji su stigli od početka godine, a očekuje se još veći broj u narednim mesecima.
Huan Karlos Lorenco, koordinator španske komisije za pomoć izbeglicama (CEAR), objasnio je da se migracioni putevi intenziviraju tokom poslednjih nekoliko meseci u godini zbog povoljnih uslova za plovidbu.
Najsmrtonosniji put u Evropu
Migranti uglavnom dolaze iz Malija, Maroka, Senegala, Gambije i Mauritanije.
Atlantik je i dalje najsmrtonosnija migratorna ruta, sa više od 4.800 smrtnih slučajeva prijavljenih ove godine, prema procenama nevladinih organizacija.
Kabelo je naglasio opasnu prirodu ovih putovanja, napominjući da jedna osoba umre svakih 45 minuta na ovoj ruti.
Migranti rizikuju svoje živote na ovim opasnim prelazima iz različitih razloga, uključujući teško siromaštvo, nedostatak uslova za život, progone i sukobe. Da bi se pozabavio ovim osnovnim uzrocima, Lorenco je rekao da bi razgovor trebalo da se proširi izvan kriminalnih mreža.
Loueila Mint El Mami, takođe poznata kao Lala, je advokat za migracije sa sedištem u Lanzaroteu.
Ona tvrdi da bi fokus trebalo da se pomeri sa ograničavanja na olakšavanje pristupa vizama.
Mnogi migranti preduzimaju opasna putovanja zbog vizne politike i složenog sistema koji favorizuje ilegalne poslovne interese u odnosu na humanitarne potrebe, kaže Lala.
Situaciju dodatno komplikuje dolazak maloletnika bez pratnje. Ova deca se suočavaju sa dodatnim preprekama, jer njihovo preseljenje u druge delove Španije zahteva odobrenje tih teritorija.
Trenutno se na Kanarskim ostrvima brine o preko 6.000 maloletnika, a lokalni resursi su potrošeni. Broj ovlašćenih centara porastao je sa 36 na 81 tokom protekle godine, ali je pritisak i dalje veliki.
Fernando Klavijo, predsednik Kanarskih ostrva, pozvao je na jaču podršku, tvrdeći da ostrva ne mogu nastaviti sama da snose teret.
Istakao je potrebu za efikasnim projektima integracije maloletnika i sveobuhvatnom politikom u zemljama porekla migranata kako bi se sprečio dalji egzodus.
S tim u vezi, španski premijer Pedro Sančez trenutno posećuje izvorne zemlje u zapadnoj Africi kako bi pomogao u ublažavanju migrantske krize.
Poseta podvlači opipljiv uticaj krize, što živopisno ilustruju takozvana „groblja kanua" kojima svakodnevno svedoče stanovnici Arinage na Gran Kanariji.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
