Poslednje ispitivanje javnog mnjenja u Nemačkoj pokazalo je da je većinsko stanovništvo nezadovoljno merama koje je donosila aktuelna vlada koju čine konzervativne stranke CDU i CSU, kao i socijaldemokrate.
Samo 22 odsto ispitanika u poslednjem ispitivanju javnog mnjenja ARD-Dojčlandtrend početkom septembra imalo je reči hvale za vladajuću koaliciju. Zbog toga je kancelar Fridrih Merc (CDU), pod pritiskom zbog naroda koji je nezadovoljan radom nemačke vlade, pozvao svoj kabinet na ubrzanje modernizacije države, preispitivanje državnih usluga kako bi postale efikasnije i jednostavnije".
Težište "Plana modernizacije" je na smanjenju birokratije, racionalizaciji administracije, intenzivnijoj digitalizaciji usluga, kao i primeni veštačke inteligencije u upravi. Planirano je da se samo kroz smanjenje birokratije, uštedi 16 milijardi evra, a broj zaposlenih u saveznoj administraciji smanji za osam procenata, do 2029. dakle do kraja zakonodavnog perioda.
Radi se o oko 80 pojedinačnih mera, pa bi ubuduće građani trebalo da mogu da registruju svoj automobil putem jedinstvenog portala za celu Nemačku (trenutno postoji 400 različitih portala, pokrajinskih i opštinskih), osnivanje firme bi trebalo da bude moguće za jedan dan putem centralnog portala itd.
U cilju privlačenja stranih stručnjaka biće osnovana digitalna "Agencija za rad i boravak" (Work-and-stay) preko koje će se centralno rešavati pitanja viza i priznavanja stručnih kvalifikacija.
Ne radi se samo o ekonomskim pitanjima, već i o političkoj moći. U proteklim sedmicama nije bilo nijedne ankete u kojoj je vladajuća koalicija imala većinu. Delimično desnoekstremna stranka Alternativa za Nemačku (AfD) u nekim istraživanjima javnog mnjenja izjednačila se sa Demohrišćanima (CDU/CSU), pa ih čak i prestigla, prenosi DW. U istočnim pokrajinama AfD je svuda najjača stranka, a u Saksoniji-Anhaltu i Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, gde se sledeće godine održavaju izbori - čak sa velikom prednošću.
Koalicija socijaldemokrata i demohrišćana je trebalo da zbije redove, ali to dugo nije činila. Umesto toga, razlike su isticane i iznošene u medijima, pa je u očima javnosti stvoren utisak da se radi o zavađenoj grupi, slično kao kod prethodne vlade, koja se raspala pre isteka mandata.
Sve je počelo time što je Fridrih Merc u maju izabran za kancelara tek u drugom krugu glasanja u Bundestagu. Zatim je odloženo glasanje o izboru sudija i sutkinja za Savezni ustavni sud. Zajednički radni sastanak predsedništava poslaničkih klubova stranaka na vlasti, održan u Vircburgu tokom leta, trebalo je da konačno stvori timski duh.
Usledilo je zajedničko putovanje šefova poslaničkih klubova u Kijev, pa veče uz roštilj za poslanike koalicije u Berlinu. A predsednici stranaka su zajedno posetili i Oktoberfest u Minhenu.
Reforma socijalnog osiguranja - prvo po radnim grupama
Pravi veliki izazovi za koaliciju tek dolaze, pa seu tom kontekstu pomunje reforma sistema socijalnog osiguranja. Zdravstveno, medicinsko i penziono osiguranje ostaju bez novca. Povećanje doprinosa za zaposlene i poslodavce dodatno bi opteretilo rad i time oslabilo konkurentnost Nemačke.
Jeste da je država uzela veoma visoke nove kredite - odnosno dugove. Međutim, taj novac nije za potrošnju, već pre svega za jačanje Bundesvera i za unapređenje infrastrukture.
Kao izlaz iz situacije, koalicija razmatra i smanjenje obima državnih usluga. Tim pitanjem, kao i socijalnom pomoći, pomoći za nezaposlene, trenutno se bave različite radne grupe koje kabinetu treba da predlože rešenja.
Pomalo preuranjeno Merc je najavio "jesen reformi", ali je svoje obećanje korigovao, kad je postalo jasno da neće ispuniti ambiciozan rok i rekao da će uslediti "zima, proleće, leto, sledeća jesen, sve sa reformama."
Savezna vlada se nada da može da preokrene loše raspoloženje u zemlji.
"U principu je naš glavni protivnik raspoloženje", rekao je, prema navodima učesnika radnog sastanka, vicekancelar Lars Klingsbajl(SPD), a svi su se saglasili da je potreban kulturni zaokret kako bi se stvorila atmosfera novog početka.
Na marginama sastanka govorilo se i o mogućem govoru koji bi kancelar Merc mogao da održi na Dan nemačkog jedinstva, 3. oktobra.
(EUpravo zato.rs)
