Predsednik SAD Donald Tramp nedavno je oštro kritikovao NATO saveznike, optužujući ih za neodlučnost jer ne žele da pomognu u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza.
Ovaj ključni pomorski prolaz, kroz koji prolazi oko petine svetske nafte, i dalje je zatvoren zbog sukoba s Iranom, što snažno utiče na globalne cene energenata.
Tramp je ocenio da je otvaranje moreuza "manji zadatak" i zapretio preispitivanjem odnosa SAD prema NATO-u, nazivajući savez "papirnim tigrom" bez američke vojne moći.
Najveće tenzije izbile su sa Španijom, koja je odbila da ustupi vojne baze i optužila Vašington da je napadom na Iran prekršio međunarodno pravo. U procurelim dokumentima iz Pentagona čak se pominjala ideja o suspenziji Španije iz NATO-a.
Međutim, tako nešto nije moguće.
Osnivački ugovor NATO-a ne predviđa ni suspenziju ni izbacivanje članica.
Iako je u istoriji saveza bilo ozbiljnih nesuglasica, nijedna nije dovela do takvog poteza.
Temelj NATO-a je član 5, koji podrazumeva kolektivnu odbranu, napad na jednu članicu smatra se napadom na sve. Ipak, ova odredba odnosi se samo na spoljne napade i ima jasna geografska ograničenja, uglavnom na teritorije članica u Evropi i Severnoj Americi.
Član 5 aktiviran je samo jednom, nakon napada 11. septembra 2001. godine u SAD, što je dovelo do međunarodnog angažmana u Avganistanu. Tada su brojne članice NATO-a učestvovale u operacijama i pretrpele gubitke.
Važno je i da NATO nema obavezu da učestvuje u vojnim akcijama van svog područja.
Ormuski moreuz ne potpada pod okvir kolektivne odbrane, niti su saveznici bili obavezni da podrže američke napade na Iran.
Iako savez nije direktno uključen u sukob, posledice se osećaju, od presretanja projektila iznad Turske do obustave pojedinih vojnih misija. Kriza već utiče na globalnu ekonomiju, posebno kroz rast cena energije.
Uprkos političkim tenzijama i oštrim izjavama, pravni okvir NATO-a ostaje jasan: članice se ne mogu jednostrano suspendovati ili izbaciti, bez obzira na nesuglasice unutar saveza.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
