Rezervni plan koji bi Evropi osigurao odbranu korišćenjem postojećih vojnih struktura NATO-a u slučaju povlačenja Sjedinjenih Država dobija na zamahu, posebno nakon što ga je podržala Nemačka, koja se dugo protivila takvom samostalnom pristupu, piše "Wall Street Journal".
Zvaničnici uključeni u izradu plana, koga neki nazivaju "evropskim NATO-om", nastoje da ojačaju evropsku ulogu u komandnim strukturama Saveza i dopune američke vojne kapacitete evropskim.
Cilj nije da se stvori konkurencija postojećem savezu, već osigura odvraćanje Rusije, operativni kontinuitet i nuklearna verodostojnost čak i ako Vašington povuče svoje snage iz Europe ili odbije da stane u njenu odbranu, kao što je u više navrata pretio predsednik Donald Tramp.
Ključan preokret u Berlinu
Planovi, prvi put osmišljeni prošle godine, odražavaju duboku zabrinutost Evrope zbog pouzdanosti SAD kao saveznika. Oni su ubrzani nakon što je Tramp zapretio Danskoj, članici NATO-a, oduzimanjem Grenlanda, a potom je Evropa odbila da podrži američki rat u Iranu.
Ipak, došlo je do političkog preokreta u Berlinu. Nemačka se decenijama opirala francuskim pozivima na veću evropsku suverenost u odbrani, dajući prednost Americi kao konačnom garantu bezbednosti. Ipak, to se menja pod kancelarom Fridrihom Mercom jer postoji zabrinutost da SAD nisu više toliko pouzdan partner.
Krajem prošle godine je Merc počeo da preispituje ovaj dugogodišnji stav, zaključivši da je Tramp spreman da napusti Ukrajinu.
Ipak, nije želeo javno da dovodi čitav savez u pitanje, već se založio za to da Evropa preuzme veću ulogu. U idealnom scenariju, SAD bi ostale u savezu, ali bi veći deo odbrane bio prepušten Evropljanima.
Evropska inicijativa umesto američkog podsticaja
Evropljani sada žele da preuzmu više odgovornosti koje je Tramp dugo zahtevao, ali je ključna razlika što to čine na sopstvenu inicijativu, podstaknuti Trampovim sve otvorenijim neprijateljstvom, a ne američkim nagovaranjem. Poslednjih dana je Tramp evropske saveznike nazvao "kukavicama", a NATO "tigrom od papira", dodavši da i "ruski predsednik Vladimir Putin to zna".
Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, nedavno je izjavio kako će Alijansu "više predvoditi Evropu".
Finski predsednik Aleksander Stub, jedan od čelnika uključenih u planiranje, ističe da se promene već događaju.
"Prebacivanje tereta sa SAD na Evropu je u toku i nastaviće se kao deo američke odbrambene i nacionalne bezbednosne strategije. Najvažnije je shvatiti da se to događa i sprovesti to na vrlo kontrolisan način, umesto da se SAD samo naglo povuku", dodao je u razgovoru.
Stub je jedan od retkih evropskih lidera koji je održao bliske odnose s Trampom. Odmah nakon što je Tramp ranije ovog meseca zapretio napuštanjem NATO-a zbog odbijanja saveznika da podrže njegovu kampanju u Iranu, Stub ga je nazvao kako bi ga izvestio o evropskim planovima.
"Osnovna poruka našim američkim prijateljima jeste da je nakon svih ovih decenija došlo vreme da Evropa preuzme više odgovornosti za sopstvenu bezbednost i odbranu", poručio je Stub.
S time se slaže i nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.
"Jasno je da mi Evropljani moramo da preuzmemo više odgovornosti za našu odbranu, i to činimo. NATO mora da postane evropskiji kako bi ostao transatlantski", rekao je Pistorijus, nazvavši Savez "nezamenjivim i za Evropu i za SAD".
Praktični koraci i izazovi
Promena nemačkog stava je omogućila širi dogovor koji sada uključuje i Ujedinjeno Kraljevstvo, Francusku, Poljsku, nordijske zemlje i Kanadu.
"Preduzimamo mere opreza i vodimo neformalne razgovore sa grupom istomišljenika saveznika pa ćemo pridoneti popunjavanju praznine unutar NATO-a kada to bude potrebno", izjavila je švedska ambasadorka u Nemačkoj, Veronika Vand-Danielson.
Tek nakon pokretanja Berlina, planiranje se usmerilo na rešavanje konkretnih vojnih pitanja: ko bi vodio NATO-ovu protivzračnu i protivraketnu odbranu, koridore za pojačanja prema Poljskoj i baltičkim državama, logističke mreže i velike regionalne vežbe u slučaju povlačenja američkih vojnika. Upravo to ostaju najveći izazovi, navode zvaničnici.
Lideri žele da ubrzaju i evropsku proizvodnju ključne opreme u područjima gde Evropa zaostaje za SAD, poput protivpodmorničkog ratovanja, svemirskih i izviđačkih sposobnosti, punjenja goriva u vazduhu i vazdušne mobilnosti. Kao primer nove inicijative ističe se prošlomesečna objava Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva o zajedničkom razvoju nevidljivih krstarećih projektila i hipersoničnog oružja.
Jedan od aspekata koji su ključni za uspeh plana jeste i ponovno uvođenje vojnog roka, od koji su mnoge zemlje odustale nakon Hladnog rata.
"Neću davati savete nijednoj vuropskoj zemlji, ali u smislu građanskog obrazovanja, nacionalnog identiteta i jedinstva, verovatno nema ničeg boljeg od obaveznog vojnog roka", rekao je Stub.
Pitanje vođstva i nuklearnog kišobrana
Iako evropski napori predstavljaju temeljni zaokret u razmišljanju, ostvarenje tih ambicija će biti teško.
Čitava struktura NATO-a je izgrađena oko američkog vođstva. Vrhovni zapovednik savezničkih snaga za Evropu (SACEUR) uvek je Amerikanac, a američki zvaničnici su poručili da nemaju nameru da prepuste tu poziciju. Nijedna evropska članica nema dovoljan autoritet da zameni SAD kao vojnog vođu, delom i zato što samo Vašington može da osigura nuklearni kišobran na nivou kontinenta, koji je osnova načela uzajamnog odvraćanja.
Posebno su veliki nedostaci u obaveštajnom radu i nuklearnom odvraćanju. Evropski zvaničnici kažu da nikakvo premeštanje snaga ne može brzo da nadomesti američke satelitske i nadzorne sisteme kao i one za rano upozoravanje koji čine okosnicu verodostojnosti NATO-a. To stavlja pritisak na Francusku i Britaniju da prošire svoje nuklearne i strateške obaveštajne uloge.
Nemački preokret otvorio je put i najosetljivijem elementu evropske odbrane: zameni američkog nuklearnog kišobrana. Nakon što je Tramp zapretio invazijom na Grenland, kancelar Merc i francuski predsednik Emanuel Makron otvorili su raspravu o tome može li se francusko nuklearno odvraćanje proširiti i na druge evropske nacije, uključujući Nemačku.
Čini se da je i sam Tramp priznao kako je Grenland bio prelomna tačka.
"Sve je počelo, ako želite da znate, s Grenlandom. Želimo Grenland. Oni ne žele da nam ga daju i ja sam rekao: 'U redu, doviđenja'", poručio je lider SAD.
(EUpravo zato/Wall Street Journal)
