Kriterijumi za proširenje Evropske unije dugo su davali prednost ekonomskim reformama, vladavini prava i borbi protiv korupcije, u odnosu na mere socijalne zaštite. Novi izveštaj Fondacije Friedrich Ebert postavlja pitanje šta to u praksi znači za Zapadni Balkan i šta bi trebalo promeniti.
Studija, prvi put predstavljena na konferenciji "Proširenje za novu generaciju", analizira socijalnu dimenziju okvira za proširenje EU za svih šest zemalja kandidata sa Zapadnog Balkana. Analizirani su reformni planovi kroz programe ekonomskih reformi i reformske agende u periodu od 2022. do 2025. godine.
Izveštaj zaključuje da, uprkos padu nezaposlenosti, region i dalje suočava sa dugotrajnim strukturnim socijalnim izazovima.
Dr Mirna Jusić, autorka studije, ističe da tržišta rada u regionu i dalje imaju sistemske probleme, uprkos rastu zaposlenosti.
"I dalje beležimo visoku nezaposlenost mladih i dugotrajno nezaposlenih, kao i visok nivo rada na crno. Takođe, jaz u zaposlenosti između muškaraca i žena i dalje je izražen, stope aktivnosti žena su niske u većini zemalja, naročito na Kosovu i u Bosni, a postoje i prepreke za pristup tržištu rada za različite grupe poput Roma, osoba sa invaliditetom i drugih," objasnila je.
Obrazovanje i zdravstvo takođe ostaju problematične oblasti.
"Značajan broj učenika ne postiže funkcionalnu pismenost na PISA testovima iz matematike, prirodnih nauka i čitanja", kaže Jusić, prenosi EUobserver.com.
"Zdravstveni sistemi su i dalje nedovoljno razvijeni, a troškovi koje građani plaćaju iz sopstvenog džepa znatno su viši od proseka EU. U većini zemalja i dalje nedostaju reforme koje bi obezbedile pristupačno i kvalitetno zdravstvo," dodala je ona.
"Socijalne politike nisu dovoljno efikasne u borbi protiv siromaštva", objašnjava Jusić i dodaje da zemlje imaju visoke stope rizika od siromaštva, socijalne isključenosti i nejednakosti u prihodima, kao i da je posebno upadljivo to što je efekat socijalnih davanja na smanjenje siromaštva znatno manji nego u EU.
Reformske agende
EU već dugo koristi Programe ekonomskih reformi (ERP), godišnje planove usaglašene sa Briselom, kako bi usmeravala politike u regionu. Od 2024. godine oni su dopunjeni Reformskim agendama (RA), povezanim sa novim instrumentom vrednim 6 milijardi evra, Instrumentom za reforme i rast, koji isplaćuje sredstva samo nakon sprovođenja reformi.
Jedan od problema ERP-a bio je jaz između obećanih reformi i njihove stvarne primene, što nove reformske agende pokušavaju da prevaziđu.
"Kod reformskih agendi finansiranje dolazi tek kada se reforme zaista sprovedu", objašnjava Jusić.
Međutim, prebacivanjem strukturnih reformi iz ERP-a u RA, studija primećuje sužavanje obima reformskih obaveza.
Jusić navodi da je razlog i vremenski pritisak tokom izrade agendi.
"Pripremane su vrlo brzo, uz intenzivne pregovore između Komisije i zemalja. Rezultat je takav da mnoge mere iz ERP-a nisu prenete u nove agende, naročito u oblasti socijalne zaštite. Neke zemlje čak nisu ni uključile reforme socijalne zaštite u svoje agende", kaže Jusić. "Samo Bosna i Crna Gora imaju eksplicitne mere u toj oblasti, dok su ostale fokus stavile na zapošljavanje i obrazovanje," objasnila je.
Pošto je finansiranje EU uslovljeno sprovođenjem reformi, nije iznenađenje da su ciljevi često definisani kao konkretne aktivnosti (rezultati), a ne kao dugoročni ishodi. To podstiče kratkoročno razmišljanje, zaključuje studija.
Lakše je, na primer, uvesti digitalnu infrastrukturu u obrazovanje, jer se to može brzo sprovesti i meriti, nego sprovesti sistemske reforme koje bi unapredile funkcionalnu pismenost.
Još jedan razlog za izostanak socijalnih reformi je fokus na kapacitete.
"Često se u regionu govori o tome da li postoje dovoljni kapaciteti za reforme. Ako morate brzo pokazati rezultate, biraćete mere za koje znate da imate kapacitete," kaže Jusić i dodaje da se izgradnja kapaciteta mora odvijati paralelno sa socijalnim reformama.
Raniji ERP-ovi uključivali su i tzv. socijalni semafor, alat za praćenje napretka u odnosu na Evropski stub socijalnih prava. Međutim, taj mehanizam je uklonjen, pa se više ne prati socijalno približavanje zemalja standardima EU.
Uključivanje socijalne dimenzije je ključno
Jedna od ključnih preporuka studije jeste vraćanje socijalnog semafora u proces ekonomskog upravljanja, što se smatra možda i "najhitnijom promenom. Rezultati reformi trebalo bi da budu povezani sa širim socijalnim ishodima, što bi podstaklo države da više pažnje posvete socijalnim politikama.
Druga mogućnost je da se pregovaračka poglavlja o socijalnim pitanjima otvore ranije u procesu pristupanja. Trenutno su Albanija i Crna Gora najbliže članstvu i jedine koje su započele pregovore o tim poglavljima.
"Socijalna prava su osnovna prava, ali nisu prioritet, jer se nalaze u kasnijim fazama pregovora", objašnjava Jusić.
Brže uključivanje ovih tema moglo bi podstaći i druge zemlje da ubrzaju socijalne reforme. Spor napredak regiona u socijalnom približavanju EU zahteva više od tehničkih prilagođavanja. Socijalna dimenzija proširenja i dalje je ograničena i ne pruža dovoljno podsticaja vladama da unaprede socijalna prava.
Za rešavanje duboko ukorenjenih socijalnih problema potreban je sveobuhvatniji pristup. Na kraju, uspeh socijalne agende EU zavisiće od toga da li će reforme odgovarati lokalnim prioritetima. U suprotnom, izveštaj zaključuje, skepticizam prema proširenju u regionu će opstati.
(EUpravo zato.rs)
