Nacionalna konferencija "Unapređenje mehanizama finansiranja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za podršku razvoju usluga socijalne zaštite u jedinicama lokalne samouprave" održana je u Beogradu.
Skupu su prisustvovali predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu zaštitu, Republičkog i Pokrajinskog zavoda za socijalnu zaštitu, jedinica lokalnih samouprava, centara za socijalni rad, pružalaca usluga u zajednici, kao i pet rezidencijalnih ustanova u procesu transformacije.
Posebno se govorilo o mehanizmu namenskih transfera i načinima na koji može da bude unapređen.
Slađana Marković Stojanović, v.d. pomoćnika ministra za socijalnu zaštitu, istakla je da su pružaoci usluga na lokalnom nivou stub sistema socijalne zaštite.
"Socijalna zaštita nije samo isplata novčanih davanja, već mnogo više od toga. Namenski transfer koje je Ministarstvo pružalo od 2016. do 2024. godine iznosio je blizu 45 miliona evra, i to je novac koji su koristile lokalne samouprave za unapređenje i sprovođenje usluga na lokalnom nivou. Zajednički cilj je da usluge socijalne zaštite na lokalnom nivou budu podjednako razvijene", istakla je Slađana Marković Stojanović.
Gordana Milovanović, vođa tima koji realizuje projekat "Unapređenje sistema socijalne zaštite i priprema sa ESF – IPA 2020", naglasila je da će sve aktivnosti biti sprovedene u skladu sa standardima i primerima dobre prakse iz zemalja članica EU.
"Opšti cilj projekta je modernizacija i unapređenje sistema socijalne zaštite kroz obezbeđivanje efikasnosti politika socijalnog uključivanja, uspostavljanja regulatornih mehanizama, deinstitucionalizaciju i razvoj usluga u zajednici.
Projekat tehničke podrške Ministarstvu je kompleksan, započet je u maju 2023. i trajaće do maja 2026. godine.
Prisutnima se obratio i Vladimir Zafirović, šef Službe za pripremu i sprovođenje projekata pri Stalnoj konferenciji gradova i opština. On je predstavio projekat "Podrška održivim uslugama socijalne zaštite u zajednici i politikama uključivanja na lokalnom nivou", koji je komplementaran projektu Tehničke podrške.
Najviše se koristi pomoć u kući
O važnosti praćenja i izveštavanja o uslugama socijalne zaštite govorila je Jelena Pešić Zarić, samostalna savetnica za istraživačke poslove u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu.
"Osnovni cilj praćenja i izveštavanja je obezbeđivanje podataka o uslugama na lokalnom nivou, koji pružaju empirijske dokaze o načinima funkcionisanja na usluga socijalne zaštite i na osnovu kojih je moguće unapređenje politika i praksi pružaoca usluga. Kvalitet usluga se konstantno popravlja i pomno se prati proces licenciranja. Broj licenciranih pružaoca usluga od 2013. do 2023. godine raste, a raste i broj korisnika. Najveći broj usluga dostupan je starijem stanovništvu (oko 56%), a broj korisnika se od 2016. povećao za čak 127 odsto! Najdostupnije usluge su pomoć u kući i lični pratilac deteta", kazala je Pešić Zarić.
Zoran Vesić, ekspert za finansijske aspekte procesa deinstitucionalizacije i razvoja usluga u zajednici, predstavio je modele za unapređenje finansijskih mehanizama Ministarstva u procesu podrške razvoju usluga socijalne zaštite.
On je dao pregled korišćenja namenskih transfera, od uspostavljanja ovog mehanizma 2016. godine do danas. U svom izlaganju, predstavio je zastupljenost i rasprostranjenost usluga, od kojih prednjače usluga pomoć u kući (75%) i lični pratilac deteta (56%), kako je istakao.
"Zanimljivo je da u periodu između 2019. i 2021. godine nije došlo do povećanja broja usluga koje se finansiraju iz namenskih transfera, čak je njihov broj i smanjen. To jasno ukazuje da se namenski transferi pre svega koriste za finansiranje postojećih usluga, a ne za uvođenje novih", dodao je.
Razvijenost opštine nije kriterijum?
Vesić je identifikovao glavne prepreke u sprovođenju namenskih transfera, na osnovu opsežne analize. U toku je izrada predloga nove Uredbe o namenskim transferima, koja će, između ostalog, sadržati i predlog da se rang razvijenosti opština, na osnovu koga su se do sada dodeljivala finansijska sredstva, ukine kao kriterijum, imajući u vidu da se koriste podaci iz 2014. godine, koji nisu više pokazatelj realnog stanja.
Šta je cilj projekta?
Opšti cilj projekta je unapređenje efikasnosti politika socijalne inkluzije, kako bi se podstakle jednake mogućnosti i aktivno učešće osoba iz najugroženijih i marginalizovanih grupa.
Radi se i na modernizaciji sistema socijalne zaštite kako bi se poboljšala vaninstitucionalna zaštita i blagovremen pristup kvalitetnim i održivim uslugama socijalne zaštite koje se pružaju u zajednici.
Nosilac projekta je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dok je telo za ugovaranje Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije, Ministarstva finansija, a sprovodi ga konzorcijum NIRAS i EY. Fokus je na unapređenju institucionalnih procesa socijalne zaštite kroz aktivnu podršku primene dobrih praksi iz zemalja EU, a u skladu sa Stubom socijalnih prava Evropske unije.
Od 2000. do danas, Evropska Unija donirala je više od 3.6 milijardi evra Srbiji.
