Najviše šanse za zaposlenje u Evropi imaju stručnjaci za veštačku inteligenciju, dok ovaj tend prati i Srbija.
Prema podacima, najveći broj oglasa za posao je iz oblasti informacionih tehnologija, iako su prethodnu godinu obeležila i otpuštanja u toj industriji.
Ipak, ova godina donosi i sertifikate prvoj generaciji menadžera veštačke inteligencije.
Neke od novih poslova, koji će kako se očekuje nastati uz VI, radiće Miljan Radunović i Miljan Boričić.
Oni su među prvih 12 sertifikovanih menadžera veštačke inteligencije u Srbiji.
"Da sto AI menadžera ima bilo bi malo. Što se tiče samih kompanija dosta toga je na nivou teorije, svi puno pričaju o AI, a malo je onih koji umeju to da sprovedu u delo. Veštačka inteligencija nije samo stvar tehnologije, primena u biznisu je stvar poznavanja biznisa, poznavanje poslovnih procesa, zakona i na kraju šta je to i koji benefit može da donese kompaniji", rekao je Radulović.
Miljan Boričić navodi primer gde nam veštačka inteligencija može pomoći.
"Neke varijante koje mogu da se u bilo koje preduzeće implementiraju bez problema su neke baze znanja gde kolektiv može da dobije vrlo brze odgovore u komunikaciji sa četbotom, to su primene gde možemo olakšati ljudima u kontakt centrima", navodi Boričić.
Milioni sadašnjih zanimanja će nestati, u broju radnih mesta to je gotovo 75 miliona. Ključna reč postaje prekvalifikacija.
Porast korišćenja veštačke inteligencije u pojedinim oblastima
Direktor Centra za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije Predrag Nikolić ističe da su kompanije sve svesnije da nije pitanje izbora digitalne transformacije, već da je to obaveza.
"Mi imamo nekih 50 slučajeva kroz Centar za digitalnu transformaciju gde imamo implementirana rešenja AI. Najšešće su to turizam i trgovina," kazao je Nikolić.
Primena veštačke inteligencije i uticaj na tržište rada bila je i tema evropskih i svetskih lidera na prošlonedeljnom samitu u Parizu.
Dok se Evropa zalaže za pravnu regulativu i etičku primenu, Sjedinjene Američke Države i Kina vode trku u razvoju te tehnologije bez pravila igre.
Stefan Badža, član delegacije Srbije na samitu VI u Parizu, navodi da iako je postojao strah od veštačke inteligencije, dok sada svi žele da je koriste.
"Ono što možemo videti prethodnih nekoliko godina da je bio veliki strah od AII, sada se već vidi da neće ona tako brzo biti primenjena. Ali svi ističu od SAD do manjih zemalja da žele da iskoriste veštačku inteligenciju kao motor razvoja i rasta produktivnosti. Ono što je strah je da će zemlje koje su naprednije povećati jaz u odnosu na manje razvijene zemlje", istakao je Badža.
Statistički podaci pokazuju da je prosečna zarada specijaliste za veštačku inteligenciju kod nas između 60.000 i 110.000 evra godišnje.
(EUpravo zato/rts.rs)
