Čak jedno od četiri radna mesta u Evropi koristi algoritme i veštačku inteligenciju (AI) za donošenje odluka koje utiču na zaposlene, pokazuje istraživanje litvanske agencije Visionary Analytics za Evropsku komisiju.
Alati veštačke inteligencije već se koriste u zapošljavanju, planiranju smena, proceni učinka i nadgledanju radnika, a njihov uticaj će, prema procenama, naglo rasti u narednih deset godina.
Evropska konfederacija sindikata (ETUC) upozorava da sindikati teško mogu zaštititi prava radnika, jer nemaju dovoljno stručnjaka ni resursa da razumeju algoritamske sisteme.
"Kompanije često ne obaveštavaju radnike ni sindikate o uvođenju novih algoritama koji odlučuju o platama, radnom vremenu ili praćenju zaposlenih", kaže Tea Jarc iz ETUC-a.
U izveštaju Evropske komisije navodi se da postojeće zakonodavstvo EU ne pokriva sve aspekte algoritamskog upravljanja, posebno u pogledu transparentnosti i granice između radnog i slobodnog vremena.
"Vreme je da firme shvate da ne mogu da kriju menadžerske odluke iza algoritama", poručuje Jarc.
Prema podacima organizacije UNI Europa, u EU trenutno postoji samo 23 kolektivna ugovora koji sadrže odredbe o algoritamskom upravljanju, uglavnom u Španiji i Danskoj.
Većina sindikata nema finansijske mogućnosti da angažuje stručnjake za ovu oblast.
Evropska unija je 2024. usvojila Direktivu o radnicima na platformama, kojom se zabranjuje otpuštanje na osnovu odluka donetih algoritmom i garantuje pravo na ljudski nadzor.
Međutim, sindikati smatraju da je ta regulativa zastarela i traže novu, sveobuhvatnu direktivu o primeni veštačke inteligencije na radnom mestu.
"Zakonodavci kasne za tehnologijom", upozorava Jarc i dodaje da AI već utiče na milione radnika širom Evrope, ali pravila još nisu uhvatila korak s realnošću.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
