Kišnica sa krovova bi mogla da bude tajno oružje u borbi protiv ekstremnih vrućina, posebno u jeku toplotnih talasa koji sve više pogađaju Evropu.
Istraživači Univerziteta u Mančesteru su modelovali sistem koji skladišti kišnicu prikupljenu sa krovova i automatski je raspršuje po zgradama tokom toplog vremena.
Studija, objavljena u naučnom časopisu "Earth’s Future", pokazala je da hladniji krovovi prenose manje toplote u zgrade, smanjujući potrebu za klimatizacijom, a time i potrošnju energije koja je inače potrebna za hlađenje.
Manja upotreba klima-uređaja znači i manje otpadne toplote koja se ispušta u grad. Zajedno, istraživači kažu da ovi efekti mogu da pomognu u snižavanju urbanih temperatura, smanjenju broja dana sa toplotnim talasima i ublažavanju intenziteta ekstremnih vrućina.
Krovovi kao "strateško hlađenje" gradova
Studija, koja je koristila Tokio kao primer, sugeriše da vreme uključivanja prskalica, na primer kada krov dostigne određenu temperaturu, ima veći uticaj nego veličina rezervoara ili količina vode koja se koristi.
Takođe je utvrđeno da veće nije uvek bolje. Zapravo, veoma veliki rezervoari donose samo "umereno smanjenje" u potrošnji energije i ekstremnoj vrućini, dok dodatna količina vode ne dovodi uvek do većeg hlađenja jer deo vode ostaje na krovu umesto da ispari.
"Gradovi širom sveta se suočavaju sa sve većim izazovima zbog ekstremnih vrućina", kaže glavni autor dr Džonghua Ženg sa Univerziteta u Mančesteru.
"Klimatizacija može da pomogne ljudima da ostanu bezbedni i da im bude prijatno, ali troši velike količine energije i oslobađa dodatnu toplotu u urbano okruženje. Naša studija pokazuje da prikupljanje kišnice sa krovova i njeno strateško korišćenje za hlađenje može biti praktičan način za smanjenje potrošnje energije i urbanih temperatura", poručio je.
Dr Ženg dodaje da koristi od prikupljanja kišnice postaju "još veće tokom toplijih godina", što sugeriše da bi ovaj pristup mogao postajati sve važniji kako klima nastavlja da se zagreva.
Studija može da pomogne lokalnim vlastima i urbanistima da procene kako bi sistemi za hlađenje zasnovani na kišnici mogli da funkcionišu u njihovim regionima, uzimajući u obzir praktične faktore kao što su troškovi i dostupnost vode.
"Ovaj pristup predstavlja ‘prirodno rešenje za prirodne izazove’, gde kišnica služi kao prirodni resurs za ublažavanje i toplotnog stresa i hidroloških ekstrema", dodao je.
Zašto klima-uređaji nisu najbolje rešenje za ekstremne vrućine?
Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenjuje da je za hlađenje prostora, uglavnom klimatizaciju, ali i ventilatore, potrošeno oko 2.100 teravat-sati električne energije u 2022. godini. To je oko sedam procenata svetske potrošnje električne energije te godine.
Stručnjaci upozoravaju da bi broj klima-uređaja mogao da se utrostruči u naredne tri decenije, dostižući čak 5,5 milijardi instalacija, kako ekstremne vrućine postaju nova normalnost.
To izaziva zabrinutost da će povećana potražnja dodatno opteretiti već opterećenu energetsku mrežu Evrope i povećati emisije gasova.
Iako bi klimatizacija teoretski mogla da se napaja čistom energijom poput solarne, zabrinutost i dalje postoji zbog upotrebe rashladnih sredstava kao što su hidrofluorougljenici i hlorofluorougljenici. To su snažni gasovi staklene bašte koji zadržavaju hiljadama puta više toplote u atmosferi u poređenju sa CO₂.
EU i Velika Britanija postepeno ukidaju ovakve gasove u rashladnim sredstvima u korist prirodnijih rešenja poput ugljovodonika (npr. propana), koji su znatno manje štetni za klimu. Ali, zapaljivost propana otežava instalaciju.
Ipak, sam proces izvlačenja toplote iz unutrašnjosti kuće i njenog izbacivanja napolje doprinosi efektu urbanog toplotnog ostrva. To je pojava kada se toplota zadržava između visokih zgrada i apsorbuje u asfalt i beton u gradovima, pa se kasnije vraća u vazduh.
Zbog toga veći gradovi obično imaju jači toplotni stres i više maksimalne temperature nego okolna ruralna područja.
Kako hladni krovovi pomažu?
Studija iz 2024. godine Univerzitetskog koledža London (UCL) i Univerziteta u Ekseteru analizirala je krovove obojene u belo ili druge reflektujuće boje (tzv. "hladni krovovi") u Londonu između juna i avgusta 2018.
To je tada bilo jedno od najtoplijih leta u istoriji grada, sa prosečnom temperaturom od 19,2°C što je oko 1,6°C više od proseka za taj period.
Rad je pokazao da bi, da su hladni krovovi bili široko primenjeni, London mogao biti hladniji u proseku za oko 0,8°C.
"Ako se široko primene, hladni krovovi mogu značajno smanjiti temperaturu vazduha na nivou tla u gradu“, izjavio je dr Čarls Simpson sa UCL Bartlett škole za životnu sredinu, energiju i resurse.
"Rezultat hlađenja širom grada bi spasio živote mnogih stanovnika urbanih područja i poboljšao njihov kvalitet života", dodao je.
(EUpravo zato/Euronews)
