Prošlo je više od 10 godina kada je u Milanu napravljena prva vertikalna šuma - Bosko vertikale (Bosco Verticale).
Italijanski arhitekta, Stefano Boeri, 2007. je video kako se usred pustinje Dubaija gradi neverovatan grad pun solitera prekrivenih staklom, keramikom i metalom. Međutim, svi ti materijali su odbijali sunčevu svetlost i stvarali toplotu, posebno na betonskom tlu.
Boeri je tada tek započeo rad na dve višespratnice u severnom delu Milana.
"Odjednom mi je pala na pamet ideja da napravim dve 'biološke' kule, koje bi umesto staklom, bile prekrivene lišćem", rekao je za BBC.
Kombinacija flore i faune bi u industrijskoj pustoši unela hladan vazduh i ponudila potpuno drugačiju arhitektonsku viziju. Tako je nastala prva "vertikalna šuma" u kojoj građani mogu da žive zajedno sa prirodom.
Njegov dizajn je u međuvremenu odneo veliki broj nagrada. Zahvaljujući zelenilu, lišće oslobađa čestice vode i filtrira sunčevu svetlost, a stanari mogu da uživaju u tri stepena nižoj temperaturi.
Povodom 10 godina ovog impozantnog projekta, arhitektonski studio "Stefano Boeri Architetti" objavio je knjigu "Bosco Verticale: Morfologija vertikalne šume" koja sadrži eseje istaknutih autora i fotografije Ivana Bana. Knjiga prati razvoj projekta i principe koje zastupa, a izdavač "Rizzoli" navodi da ona "slavi arhitektonsko delo koje je postalo simbol obnovljene kolektivne svesti o brizi za životnu sredinu i biljni svet".
Vertikalna šuma se opisuje kao "dom za drveće i ptice, koji ujedno nastanjuju i ljudi".
Na projekat su uticale mnoge knjige i filozofski pravci, kao što je "Tajni život drveća" (2006) britanskog biologa Kolina Tadža, a citira se i britanska naučnica Džejn Gudal, koja tvrdi da je, kako broj stanovnika raste, "od presudnog značaja da ga prate i novi podsticaji za uvođenje prirodnog sveta u gradove".
Otkad je završena milanska vertikalna šuma, zeleni talas gradnje počeo je ponovo da uvodi prirodu u gradove širom sveta, od Dubaija do Denvera u Koloradu, od Antverpena do Arlingtona u Virdžiniji. Očekuje se da će radovi na prvoj vertikalnoj šumi u Africi početi u Kairu kasnije ove godine.
Uprkos kritičarima koji su sumnjali u koncept, ima još primera ovakve zelene gradnje, poput vertikalne šume Trudo u Ajndhovenu. U pitanju je projekat socijalnog stanovanja gde je kirija ograničena na 600 evra mesečno.
Milanska vertikalna šuma predstavlja novi pristup izgradnji višespratnica u kojima drveće i ljudi zajedno žive.
Reč je o arhitektonskom konceptu koji zamenjuje tradicionalne materijale na urbanim površinama.
Milanska zgrada se sastoji od dve kule visine 80 i 112 metara, a na njima je zasađeno oko 17.000 stabala, žbunova i biljaka. Na urbanoj površini od 1.500 m² to izgleda kao da je reč o 20.000 m² šume i šipražja.
Ovakav pristup doprinosi obnovi životne sredine i urbanog biodiverziteta, bez širenja gradske teritorije. U poređenju sa mnogim drugim simboličnim "zelenim kulama", ovo je impresivan eksperiment koji utiče na budući razvoj dizajna visokih zgrada.
Kule su podignute na mestu nekadašnje industrijske zgrade gde su boravili umetnici, koja je potom rekonstruisana u blizini kao "Umetnički inkubator".
(EUpravo zato/BBC)
