Ameli Keni je do pre neki dan mogla da kaže da ima gotovo sve. Mali, ali jeftin stan na poslednjem spratu u Parizu, sa zavidnim pogledom na čuveni Monmartr.
Međutim, kako je naišao istorijski toplotni talas koji stanove u potkrovlju, poput njenog, pretvorio u pećnice, potencijalno opasne po zdravlje, ova 23-godišnjakinja više nije bila tako srećna.
"Ovo je bila najgora nedelja koju smo doživeli u ovom stanu. Popodne se sve usija i nemoguće je da se predahne", rekla je Ameli krajem juna kada je čitava Evropa bila na udaru vrlo visokih temperatura.
Mnoge pariske zgrade, koje spolja izgledaju veoma slikovito i živopisno, pokazale su se kao neprijateljsko i opasno okruženje.
To posebno važi za one koji žive direktno ispod krovova Pariza, a u pitanju su građani koji često ne mogu da priušte veće stanove na nižim spratovima.
Ekstremna vrućina može da bude smrtonosna. Studija o rekordnom toplotnom talasu iz 2003, kada je usled vrućina preminulo 15.000 ljudi, pokazala je da život u potkrovlju direktno ispod krova povećava rizik od smrti više nego četiri puta, navela je francuska agencija za javno zdravlje u izveštaju prošle godine.
Istraživači koji su 2023. proučavali smrtnost povezanu sa vrućinom u evropskim gradovima utvrdili su da Pariz ima najveći rizik među 30 evropskih prestonica koje su analizirali.
Da li su klima uređaji luksuz?
U stanu na šestom spratu bez lifta koji Keni deli sa cimerkom, nalazi se radni sto, bračni krevet i mali električni klavir. Jedini prozor u stanu, koji se pruža iz krova od cinka, okrenut je ka zapadu, pa je izložen direktnom suncu od podneva do sumraka. Kiriju od 735 evra dele svakog meseca.
"To je bila najjeftinija opcija. Sviđa mi se pogled na trg, a skoro svake subote mogu da vidim venčanja. Ali kada bih mogla da izdvojim više novca da budem negde drugde, to bih i učinila", poručila je Keni.
Iako poslovne zgrade, tržni centri, bioskopi i druga moderna mesta gde se ljudi okupljaju često imaju klima uređaje, privatni stanovi ih uglavnom ne poseduju.
Retko ko ima klima uređaj u gusto naseljenom centralnom delu Pariza koga odlikuju klasične Osmanove zgrade, nazvane po urbanisti iz 19. veka koji je preoblikovao grad, dajući mu široke avenije, okružene drvoredima.
Olivije, aktivistkinja za stanovanje, rekla je da urbanistički propisi imaju za cilj da očuvaju karakter Pariza, uključujući prepoznatljive krovove, ali da istovremeno otežavaju prilagođavanje ekstremnim vrućinama.
"Postoje ljudi koji ne mogu da izoluju svoje krovove ili postave roletne kako bi blokirali sunce i sprečili pregrevanje stanova zbog propisa koji štite krovove, ali ne i ljude", izjavila je.
Iako je Keni poreklom iz Australije i ima iskustva sa vrućinama, rekordne temperature u Parizu, koje su u junu prelazile 40°C tokom dana i 25°C noću, bile su krajnje iscrpljujuće.
Cimerke su kupile mali električni ventilator, tuširale se hladnom vodom, rashlađivale mokrim peškirima, pile dosta tečnosti i borile se sa večnom dilemom da li prozor uopšte treba da bude otvoren.
"Probudim se i pomislim: previše je vruće, moram da otvorim prozor. Sat kasnije se probudim i kažem: previše je bučno, moram da ga zatvorim. To je bio jedan veoma, veoma kafkijanski ciklus", navela je Keni.
Novi toplotni talas, malo klima uređaja
Francuska se jedva oporavila od junskog toplotnog talasa, a meteorolozi najavljuju novi.
U brojnim prodavnicama su čak izbile i tuče kupaca koji su želeli da se domognu ventilatora i klima uređaja.
Samo oko 24 odsto francuskih domaćinstava poseduje klima uređaj, pokazuju podaci francuske agencije za energetsku tranziciju. To je porast u odnosu na 18 odsto pre samo dve godine, ali i dalje znatno manje od otprilike 50 odsto u susednoj Italiji.
Svega sedam odsto francuskih škola je klimatizovano, a hiljade ustanova je prošle nedelje bilo primorano da zatvori vrata jer su temperature u učionicama bile neizdržive.
Sa više od 2.000 prekomernih smrtnih slučajeva zabeleženih tokom šest vrelih dana, francuski kulturni otpor prema klimatizaciji počeo je da popušta.
Kulturni otpor i birokratske prepreke
Francuzi su klima uređaje dugo smatrali ružnim, bučnim, nepotrebnim i "previše američkim". Duboko je ukorenjeno i verovanje da udisanje klimatizovanog vazduha može da izazove brojne zdravstvene probleme. Umesto toga, francuska građevinska tradicija oslanja se na debele kamene zidove i zatvorene prozore, pasivne tehnike hlađenja koje su dobro funkcionisale dok su leta bila blaža.
Tu su i pomenuti propisi. Francuska birokratija se u velikoj meri odnosi i na klima uređaje. U zgradama iz 19. veka stanarima se redovno odbijaju dozvole za postavljanje spoljašnjih jedinica jer pravila o zaštiti kulturnog nasleđa štite jedinstven izgled gradskih krovova i fasada, uglavnom izgrađenih tokom velike obnove prestonice pod Napoleonom III, koju je vodio Žorž-Ežen Osman.
U zgradama sa više vlasnika potrebno je odobrenje svih suvlasnika pre postavljanja fiksne jedinice, a uređaji postavljeni bez dozvole mogu biti prinudno uklonjeni.
Klimatizacija kao političko pitanje
Sa približavanjem predsedničkih izbora 2027. godine, klimatizacija je postala značajna politička tema.
Desničarsko Nacionalno okupljanje najglasniji je zagovornik klimatizacije, i poziva na nacionalni "klimatski plan" za opremanje svake škole i bolnice, kao i na 23 milijarde dolara beskamatnih državnih zajmova kako bi se pomoglo da 30 do 40 miliona domaćinstava ugradi uređaje.
Na levici su stavovi podeljeni. Zeleni, tradicionalno najglasniji skeptici prema klimatizaciji, menjaju stav, a liderka stranke Marin Tondelije priznaje da je hlađenje sada neophodno barem u nekim školama i bolnicama.
Lider krajnje leve stranke Nepokorena Francuska, Žan-Lik Melanšon, i dalje je protiv masovne upotrebe klima uređaja, rekavši da njihovo postavljanje "znači nanošenje još veće štete".
(EUpravo zato/AP/Euronews)
