Kako temperature sve više rastu tokom leta, bez klima uređaja se ne može, mada to obično znači i veću potrošnju struje, odnosno više račune.
U domaćinstvima širom Evropske unije potrošnja energije za hlađenje prostora beleži kontinuiran rast, a 2024. godine dostigla je 80,4 hiljade teradžula, pokazuju podaci Eurostata.
U odnosu na 2018. godinu, kada su domaćinstva u EU za hlađenje prostora trošila 40,5 hiljada TJ energije, potrošnja je za šest godina udvostručena.
Rast je zabeležen svake godine u periodu od 2018. do 2024, osim 2020. godine, kada je smanjen za 2,5 odsto, i 2023. godine, kada je zabeležen pad od 1,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Ko u EU najviše troši struje na hlađenje?
Najviše struje za hlađenje troše Italija, Španija i Grčka. Italijanska domaćinstva su za ovu namenu u 2024. godini utrošila 26,3 hiljade TJ, španska 14,3 hiljade TJ, a Grčka 11,9 hiljada TJ energije.
Ipak, kada se posmatra udeo energije za hlađenje u ukupnoj finalnoj potrošnji domaćinstava, prednjače Kipar i Malta, gde je taj udeo iznosio 16, odnosno 15 odsto. U Grčkoj je na hlađenje odlazilo 7,4 odsto ukupne potrošnje energije domaćinstava, dok su udeli u Španiji i Italiji bili znatno niži – 2,5 i 2,3 odsto.
Podaci Eurostata pokazuju da je potrošnja energije za hlađenje prostora u domaćinstvima Evropske unije značajno porasla u poslednjih šest godina, pri čemu najveće ukupne količine energije za ovu namenu troše zemlje južne Evrope.
(EUpravo zato/Eurostat)
