Dok se savremeni gradovi suočavaju sa sve višim temperaturama i smanjenjem tradicionalnih zelenih površina, izgradnja takozvanih integrisanih zelenih krovova postala je inovativno i praktično rešenje.
Zeleni krovovi podrazumevaju da se biljke mogu gajiti na vrhu zgrada što je efikasan način vraćanja prirode u gusto izgrađena urbana područja, gde je slobodno zemljište retko.
Međutim, ovo zelenilo je više od estetike.
Prema izveštaju Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije (JRC), zeleni krovovi pružaju veću otpornost na klimatske promene, povećavaju energetsku efikasnost i doprinose očuvanju urbanog biodiverziteta.
Iako u Evropi trenutno preovlađuju ekstenzivni zeleni krovovi koji su manje zahtevni za održavanje, prekriveni otpornim i niskim biljkama, složeniji sistemi pružaju veću biološku raznovrsnost i veću društvenu vrednost.
Takvi sistemi mogu da budu pogodno stanište za oprašivače i insekte, čime doprinose ostvarivanju nekih ciljeva predviđenih Evropskom uredbom o obnovi prirode.
Jedna od najvažnijih prednosti zelenih krovova jeste njihova sposobnost da regulišu temperaturu i upravljaju vodnim resursima.
Iskustva iz Španije
Projekat LIFE-myBUILDINGisGREEN, koji finansira EU, ostvario je značajne rezultate primenom rešenja zasnovanih na prirodi, uključujući zelene krovove, u školama u Španiji i Portugalu. Unutrašnja temperatura smanjena je za 4 do 6 stepeni, dok je potrošnja električne energije za rashlađivanje opala za više od 11 odsto.
Pored toga, ovi sistemi značajno smanjuju oticanje kišnice tokom oluja i rasterećuju gradske kanalizacione sisteme tako što upijaju padavine koje bi inače opteretile asfaltirane površine.
Danas, kao deo tima Kraljevske botaničke bašte, koordiniše projektima poput LIFE-myBUILDINGisGREEN.
"Naša misija je da vratimo prirodu u gradove i iskoristimo brojne prednosti biodiverziteta za rešavanje savremenih urbanih izazova", objasnio je Migel Vega, deo tima Kraljevske botaničke bašte u Madridu koji koordiniše ovim projektom.
U tri odabrane škole u Solani de los Baros u Španiji, kao i u Evori i Portu u Portugal, primenili su 19 rešenja zasnovanih na prirodi, osmišljenih da pomognu infrastrukturi da se prilagodi ekstremnim vrućinama i nepredvidivim padavinama.
"Uvođenjem zelenih krovova, živih fasada, pergola koje pružaju hladovinom i popločanih površina koje propuštaju vodu, transformisali smo više od 13.600 kvadratnih metara urbanog prostora", dodao je Vega.
Kako je istakao, rezultati nisu bili samo estetski već i transformativni.
Regulacija temperature: U pilot-projektu u Španiji temperatura površina izloženih zidova smanjena je za više od 20 stepeni Celzijusa. Unutrašnje temperature bile su niže za 4 do 6 stepeni i ostajale su ispod 27 stepeni čak i tokom najtoplijeg dela septembra.
Energetska efikasnost: Potrošnja električne energije za rashlađivanje smanjena je za više od 11 odsto, što potvrđuje da je priroda snažan saveznik u uštedi energije.
Upravljanje vodama: Količina oticanja kišnice smanjena je sa 21,5 odsto na svega 3,37 odsto, čime je značajno rasterećen gradski sistem odvodnjavanja.
Povećanje biodiverziteta: Živi svet se vratio u školsko okruženje. U Portu je zabeleženo više od 25 novih vrsta, a u Solani de los Baros čak 77.
Saveti za postavljanje zelenih krovova
Vega na osnovu ovog iskustva savetuje kako ove koristi mogu da se prenesu na bilo koju zgradu:
- Treba se usmeriti na najizloženije tačke i fokusirati se na delove sa najvećom izloženošću suncu, poput fasada okrenutih ka jugu i unutrašnja dvorišta. Jednostavna puzavica na rešetkastoj konstrukciji ili pažljivo zasađeno drveće mogu obezbediti hlad tamo gde je najpotrebniji.
- Pratite ritam godišnjih doba: Koristite listopadne vrste jer pružaju bogatu hladovinu tokom leta, a zimi odbacuju lišće, omogućavajući sunčevoj svetlosti da prirodno zagreva objekat.
- Dajte prednost lokalnoj otpornosti: Birajte izdržljive autohtone vrste prilagođene lokalnoj klimi. Dugoročni uspeh zavisi od toga koliko je biljka prilagođena svom okruženju, a ne samo od njenog početnog vizuelnog izgleda.
- Razmišljajte celovito: Kombinujte sadnju sa propusnim površinama i sistemima za prikupljanje kišnice. Ovakav pristup istovremeno rešava problem toplote i upravljanja vodama, a pritom podržava lokalni biljni i životinjski svet.
- Počnite od malih rešenja koja kasnije mogu da se prošire: Na nivou domaćinstva nema potrebe da odmah postavljate kompletan zeleni krov. Počnite sa jednostavnijim rešenjima, poput puzavica na laganim konstrukcijama ili zelenih spojeva između ploča na popločanim površinama.
- Strpljenje je ključno: Ovakvim prirodnim rešenjima je potrebno vreme da se razviju. Biljkama je neophodan period prilagođavanja i sazrevanja.
"Pravi efekti vašeg rada postajaće sve vidljiviji i značajniji iz godine u godinu", zaključuje botaničar.
Pozitivan uticaj na mentalno zdravlje
Osim svojih infrastrukturnih i ekoloških prednosti, zeleni krovovi donose i potvrđene zdravstvene koristi za stanovnike gradova. Jedna studija, objavljena u okviru publikacije "Science for Environment Policy", procenjivala je fiziološke i psihološke efekte krovnog i vertikalnog ozelenjavanja tokom izlaganja visokim temperaturama.
Koristeći senzore za praćenje srčanog ritma i moždane aktivnosti, istraživači su otkrili da izloženost zelenim krovovima značajno smanjuje toplotni stres. Kada su ispitanici provodili vreme u blizini vidljivog zelenila, njihov puls se usporavao, a obrasci moždanih talasa pokazivali su znake opuštenosti i bolje koncentracije.
Studija je pokazala da sam pogled na zelenilo ima snažan psihološki efekat jer se stvara osećaj olakšanja i primetnog hlađenja, što poboljšava raspoloženje.
Gradovi širom Evrope ove nalaze pretvaraju u konkretne urbane politike.
Primera radi, glavni grad Litvanije, Vilnjus, koji je poneo titulu Evropske zelene prestonice za 2025. godinu, jedan je od najboljih primera. Grad je, u okviru inicijativa ozelenjavanja postavio veliki zeleni krov površine 1.000 kvadratnih metara na plivačkom centru Lazdinaj.
Ovaj projekat pokazuje kako lokalne vlasti, uz podršku građana i namensko finansiranje, mogu uspešno da prošire primenu rešenja zasnovanih na prirodi i time doprinesu smanjenju zagađenja vazduha i povećanju biodiverziteta.
Stručnjaci ističu da uspešno urbano ozelenjavanje zahteva pažljiv i dugoročan pristup. To podrazumeva izbor otpornih autohtonih biljnih vrsta prilagođenih lokalnoj klimi, kako bi se obezbedio opstanak ekosistema na krovu bez prekomerne potrošnje resursa.
Iako je zelenim krovovima potrebno vreme da sazru i u potpunosti razviju svoje ekološke funkcije, ukupne koristi ovakvih rešenja zasnovanih na prirodi predstavljaju pouzdan put ka hladnijim, zdravijim i održivijim gradovima.
(EUpravo zato/Europa.eu)