Ako je neko mislio da Evropskoj uniji Ilon Mask sa svojom mrežom Iks zadaje muke, grdno se prevario jer problemi tek mogu nastati sa Telegramom.
Hapšenje osnivača Telegrama, Pavela Durova, u Francuskoj, donosi nove glavobolje.
Telegramova draž je u tome što su razmene poruka izuzetno zaštićene, a brojni režimi tako ne mogu da prate šta rade opozicionari ili neke druge "nepodobne grupe". Međutim, iz istih razloga su se na ovu platformu sjatili kriminalci, teroristi i pedofili iako kompanija želi sebe da opiše kao "utoćište za prodemokratske pokrete širom sveta".
Ilon Mask je imao razmirice sa EU u pogledu moderiranja sadržaja, Durov je uspevao da deluje ispod radara dok su zvaničnici pokušavali da suzbiju ilegalno ponašanje na ovoj aplikaciji.
"Teško je stupiti u kontakt sa Telegramom i dogovoriti se", žalio se jedan holandski zvaničnik kada se diskutovalo o trgovini drogom preko Telegrama.
Ipak, sve se promenilo kada je Durov uhapšen u subotu uveče dok je izlazio iz svog privatnog aviona.
Kako je Telegram postao mejnstrim?
Durov je sa bratom Nikolajem osnovao Telegram 2013. godine nakon što su prvo postigli uspeh sa platformom Vkontakt, koja je ubrzo dobila titulu "ruskog Fejsbuka".
Telegram je u proteklih nekoliko godina uspeo da se pozicionira na tržištu i uspešno parira konkurenciji poput Vocapa.
Korisnike je privukao jer je primamljiv bilo kome ko ne želi da bude pod budnim okom državnih regulatora.
"Telegram je imao problema sa regulatorima u određenim delovima sveta, a za razliku od drugih servisa, mi dosledno branimo privatnost naših korisnika i nikada nismo sklapali dogovore sa bilo kojom državom", rekao je Durov 2017. nakon što je pobegao iz Rusije.
U sukob sa Kremljom je ušao jer nije želeo da cenzuriše opozicione grupe na Vkontaktu.
Zanimljivo je da danas mnogi ruski zvaničnici veoma aktivno koriste Telegram.
Sedište kompanije je, inače u Dubaiju, a nema nikakvo prisustvo u Briselu niti je upisana u registar tarnsparentnosti EU.
Zbog toga je Telegram mogao da izbegne nekoliko pokušaja EU da se ograniče izvesni sadržaji na toj mreži.
Iako su Gugl, Meta i TikTok morali da potpišu Kodeks dobre prakse za suzbijanje dezinformacija, Telegram to nije učinio.
Ipak, morao je da se povinuje Zakonu o digitalnim uslugama što podrazumeva uklanjanje ilegalnog sadržaja, saradnju sa nacionalnim vlastima i poštovanje naredbi kada se te vlasti oglase o određenom pitanju.
Evropski zvaničnici su istakli da su u tom pogledu bili u komunikaciji sa predstavnicima Telegrama i da su na bilo koji upit dobijali odgovore.
Međutim, evropske zemlje i dalje razmatraju kako da se postave prema Telegramu.
Francusko pravosuđe ispituje moguće sajber zločine, navodeći da je platforma saučesnik u brojnim krivičnim delima uključujući dečju pornografiju, trgovinu drogom i slično.
Inače, Evropska komisija nadzire samo najveće platforme sa više od 45 miliona korisnika, a Telegram tvrdi da ih nema toliko u EU.
Da li zvaničnici EU smeju da koriste Telegram?
Zvaničnici Evropske unije smeju da koriste aplikaciju Telegram, ali ne i kineski TikTok.
Francuski lider Emanuel Makron je posle Durovljevog hapšenja rekao da to nije politički potez i da je Pariz "duboko posvećen slobodi izražavanja i komunikacije".
I sam Makron koristi ovu aplikaciju zbog čega je Rusija, gde je Durov rođen, optužila Francusku za dvostruke standarde.
"Mislim da je Telegram nesigurna aplikacija zato što su je stvorili Rusi i zato što ruska država na neki način može da ima koristi od nje. Telegram štiti razmene poruka, ali država bi mogla tome da pristupi. Mislim da je to uznemirujuće", rekao je holandski poslanik Bart Grutuis, nekadašnji vodeći stručnjak za sajberbezbednost u Ministarstvu odbrane Holandije.
Prema njegovom mišljenju, nije preporučljivo da ministri, viši zvaničnici ili javni službenici koriste ovu aplikaciju na svojim privatnim telefonima.
Švajcarska je zabranila vojsci da koristi Telegram, a javna uprava Amsterdama takođe ne sme da pristupa ovoj mreži zbog širenja dezinformacija, sajber pretnji i rasta trgovine drogom.
(EUpravo zato/Politico/Euronews)
