Francuske vlasti su produžile pritvor Pavelu Durovu, osnivaču Telegrama koji je iznenada uhapšen na aerodromu u Parizu.
Prema francuskom zakonu, inicijalno saslušanje može da traje najviše 96 sati, a nakon toga sudija odlučuje o daljima merama i eventualnom podizanju optužnice.
Rus je zadržan nakon što je njegov privatni džet sleteo na aerodrom Burže u subotu uveče, a sumnjiči se za prevaru, trgovinu drogom, organizovani kriminal, promociju terorizma i sajber-nasilje na ovoj društvenoj mreži.
Telegram je odbacio optužbe saopštivši da poštuje sve zakone EU. Iz kompanije su dodali da njihov osnivač "nema šta da krije".
Ruska ambasada u Parizu je zatražila pristup Durovu, koji poseduje i državljanstva Francuske i UAE, ali je navela da su "francuske vlasti odbile saradnju".
Durovljevo hapšenje je izazvalo velike reakcije u onlajn svetu, a mnogi su istakli da se radi o kršenju slobode govora. U odbranu Durova su stali i milijarder i vlasnik Iksa, Ilon Mask, ali i pojedini političari poput italijanskog premijera Matea Salvinija.
Edvard Snouden, američki uzbunjivač koji je utočište našao u Rusiji, osudio je hapšenje nazvavši ga "udarom na osnovna ljudska prava - slobode govora i udruživanja".
Telegram predstavlja izazov za Evropsku uniju
Francuski Mond (Le Monde) se u jednom uvodniku zapitao koliku slobodu izražavanja mogu imati digitalne platforme.
Durov (39), kao predvodnik mreže koja ima skoro milijardu korisnika, nije želeo da se bavi moderiranjem sadržaja u ime cenzure. Iz tih razloga je do sada odbijao da se povinuje pitanjima brojnih zemalja koje su želele da regulišu tu oblast.
Tako je Telegram zauzeo važno mesto u onlajn svetu, ali se to ubrzo pretvorilo u mač sa dve oštrice. Veoma je važan za opozicionare koji mogu slobodno da komuniciraju ne plašeći se nadzora režima, ali na isti način zaštitu mogu dobiti i pedofilske, kriminalne i terorističke grupe.
Ta druga, mračnija, dimenzija Telegrama je razlog za hapšenje Pavela Durova jer francuski sud želi da ispita brojna krivična dela koja se čine na ovoj platformi.
Mond prenosi da je Evropska unija prethodnih godina postala predvodni demokratske regulacije digitalnih platformi. Zbog toga je morala da se upusti u borbu sa američkim tehnološkim gigantima. Uprkos prvobitnom protivljenju, američke kompanije su se složile da poštuju pravila evropskog Zakona o digitalnim uslugama, usvojenog 2022.
Durov je pobegao iz Rusije 2014. nakon što je osnovao Telegram, jer je upao u probleme sa ruskim vlastima zbog razmene poruka na Vkontaktu koji je osnovao sa bratom.
Od tada je prikupljao državljanstva mnogih zemalja. Živi u Dubaiju, gde je uspostavio sedište Telegrama, a Forbs njegovo bogatstvo procenjuje na 15 milijardi evra.
"Telegram je izuzetno popularan u Rusiji, koriste ga i vladini zvaničnici, koji su protestovali zbog Durovljevog hapšenja. Možda bi Kremlj trebalo da se podseti da u Evropi ipak niko nije iznad zakona", zaključio je Mond u uvodniku.
Ko je Pavel Durov - čovek sa stotinu dece?
Pavel Durov važi za za genijalnog programera, milijardera, preduzetnika i borca za slobodu govora.
Osim toga, ima najmanje 100 biološke dece.
Poput drugih imena iz tog sveta, kao što su Mark Zakerbeg ili Džek Dorsi, i on je obavijen izvesnim velom misterije. Od Ilona Maska je "pokupio" opsednutost pronatalizmom tako da je u poslednjih 15 godina, kako je sam priznao, bio davalac sperme, posle čega se rodilo najmanje stotinu dece.
Rođen je 1984. u tadašnjem Sovejtskom Savezu, ali se sa porodicom preselio u Italiju kada je imao četiri godine. Nakon sloma SSSR-a, vratili su se natrag u Rusiju nakon što je njegov otac dobio ponudu da predaje na Univerzitetu u Sankt Peterburgu.
Zajedno sa bratom Nikolajem je od malih nogu bio genije za matematiku. Kada su bili deca, Nikolaj je bio veća zvezda, pa je i na italijanskoj televiziji rešavao zahtevne jednačine i osvajao zlatne medalje na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi.
Kada su se vratili u Rusiju, iz Italije su doneli kompjuter IBM PC XT zbog čega su "početkom devedesetih bili jedna od retkih familija u toj zemlji koja je mogla da se posveti programiranju".
Ljubav prema programiranju i preduzetništvu mu je pomogla da 2006. osnuje mrežu Vkontakt, kada je imao svega 21. godinu. Vkontakt je ubrzao postao poznat kao ruski Fejsbuk, a Durov je bio ruska verzija Marka Zakerberga.
Sukob sa ruskim vlastima
Međutim, Durov nije bio u tako dobrim odnosima sa lokalnim vlastima.
Kada su demonstranti počeli da koriste mrežu kako bi organizovali proteste u Kijevu protiv proruskog predsednika Viktora Janukoviča 2013, Durov je rekao da mu je Kremlj tražio da preda privatne podatke ukrajinskih korisnika.
"Kada sam odbio, to nije dobro prošlo", rekao je u jednom od retkih intervjua voditelju Takeru Karlsonu, preneo je CNN.
Durov je potom podneo ostavku na mesto izvršnog direktora i prodao je sve svoje deonice. Danas je Vkontakt pod državnom kontrolom.
"Nikada mi nije bio cilj da se obogatim već da se stekne sloboda. Moja životna misija je da ljudi dobiju slobodu. Ne želim da primam naređenja od bilo koga", rekao je.
Durov je želeo da pokrene svoju platformu za razmenu poruka i nije mu smetalo što ih ima već dovoljno na tržištu.
"Nije bitno koliko ih ima jer su sve bezveze", rekao je Durov.
Kako je napomenuo, iskustvo sa ruskim vlastima ga je nagnalo da stvori Telegram, platformu u koju ne bi zadirale vlade.
Ipak, tu prednost su počeli da koriste i teroristi, pa je nakon napada na Pariz 2015, Durov u brojnim oglašavanjima rekao da "Telegram ne postaje Vocap za terorističke aktivnosti".
Prema njegovim rečima, radi se o najsigurnijoj platformi za razmenu poruka.
(EUpravo zato/Mond/CNN)
