Uprkos naporima pojedinaca, udruženja i institucija, morski otpad ostaje jedan od najozbiljnijih ekoloških problema na Jadranu.
Prema podacima udruženja Sunce i Instituta za okeanografiju i ribarstvo (IZOR), većina otpada je plastika. Čine ga kese, flaše, ambalaža, ribarske mreže i stiropor. Većina ovog otpada dolazi sa kopna i ispira se u zalivima i na obali, posebno tokom zime i jakih južnih vetrova.
Dve tone smeća
Tokom 2024. godine, više od dve tone smeća sakupljeno je u području estuara Neretve, gde udruženje Sunce sistematski prati stanje morskog otpada. U prva četiri meseca 2025. godine, dodatnih 323 kilograma je uklonjeno iz mora i obale.
Iako odlaganje otpada nije njihova odgovornost, mnogi skiperi i radnici u nautičkom sektoru sve više samoinicijativno uklanjaju smeće koje pronađu u zalivima.
"Generalno me muči otpad, bilo da je na putu, plaži ili u parku. Kad god mogu, pokupim ga. Kada dovedem goste u prelepi zaliv i pronađem plastične flaše, gumene čamce ili bove, ne mogu se praviti da to ne vidim. Iako mi to nije posao, osećam se obaveznim da nešto uradim", rekao je Tomo Lončarević, iskusni skiper koji godinama plovi Jadranom.
Prema njegovim rečima, najčešće je to plastika koja se već raspada u moru.
Pokupite ono što vidite
"To su predmeti koji se mrve u rukama i teško ih je pokupiti. More nije samo zagađeno i neće se samo očistiti. Mi koji smo svakodnevno na moru prvi to primećujemo i zato prvi reagujemo", objasnio je.
Sličan stav ima i skiper Andrija Posarić, koji je odrastao u porodici posvećenoj ekologiji.
"Kad sam bio dete, moji roditelji i ja smo uvek skupljali smeće. Bilo da smo planinarili, kampovali ili boravili pored reke, uvek je važilo pravilo: pokupi ono što vidiš. To sam preneo u svoj posao. Ne držim predavanja gostima, ali kada nas vide da to radimo, često nam se i sami pridruže".
Posarić napominje da je problem posebno izražen unutar zaštićenih područja.
"Mljet i Lastovo su nacionalni parkovi i u njima često ima više smeća nego u nezaštićenim uvalama. Turističke zajednice povremeno organizuju akcije čišćenja, ali to ne može biti dovoljno. Takvim problemima treba rešavati sistematski i na nivou države. Neverovatno je da turisti koji su platili ulaznicu za park sami čiste obalu".
Ekološka svest
Oba skipera primećuju da turisti sve više pokazuju ekološku svest, često više nego domaći posetioci.
"Imali smo goste koji su predložili da svako pokupi tri komada smeća kada izađe na obalu. To su sitnice, ali ako svi urade barem nešto, rezultat može biti značajan", rekao je Posarić.
Otpad koji pronalaze uključuje ambalažu, flaše, dušeke na naduvavanje, odeću, ribarske mreže i bove.
"Poslednja stvar koja me je šokirala je omotač šunke, onaj sa plastičnim folijama između kriški. Čitav red je završio na plaži. Takve stvari jednostavno ne bi trebalo da završe u prirodi", rekao je Lončarević.
Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, prosečan stanovnik EU godišnje proizvede više od 34 kilograma plastičnog otpada za jednokratnu upotrebu. Veliki deo toga završi u morima.
Obrazovanje je ključno
Šefica Odeljenja za komunikacije i zastupanje u udruženju Sunce, Maja Jurić, smatra da je obrazovanje ključno.
"Većina ljudi ne zagađuje životnu sredinu namerno, već iz neznanja. Potrebna je veća svest, posebno među turistima i posetiocima zaštićenih područja".
(EUpravo zato/Index)
