EU je želela da "ozeleni" automobilski sektor, ali nije bila uspešna: Kako su izmenjena prvobitna pravila?

U jednom primeru izuzetno uspešnog lobiranja, automobilska industrija Evrope uspela je da ublaži propise EU o emisiji CO2 koji bi bili potencijalno vrlo skupi.

Prvobitna ideja je bila da se od evropskih proizvođača automobila zahteva smanjenje emisije ugljen-dioksida za 15 odsto do 2025. godine u odnosu na nivo iz 2021.

Proizvođači koji ne ispune cilj morali bi da plate 95 evra za svaki gram CO2 iznad dozvoljene granice po kilometru, po svakom prodatom vozilu koje ne ispunjava standarde.

Industrija je upozorila da bi to moglo da dovede do neverovatnih kazni od 15 milijardi evra.

"To će nas dosta koštati, moraćemo da snizimo cene električnih automobila i da dajemo popuste, čime uništavamo njihovu vrednost", upozorio je prošle godine Luka de Meo, izvršni direktor Renoa i bivši šef udruženja proizvođača automobila ACEA.

Ekološki aktivisti su tvrdili da industrija preteruje i da proizvođači mogu da ispune ciljeve.

Međutim, Evropska komisija je na kraju popustila pod pritiskom jer su proizvođači automobila tvrdili da ih zeleni propisi, uz troškove prelaska na električna vozila i sve veću konkurenciju iz Kine, stavljaju u nezavidan položaj i da je neophodno spasiti tu industriju.

Finansijski izgledi sektora sada su dodatno ugroženi zbog carina koje je uveo predsednik SAD Donald Tramp.

U aprilu je Evropska komisija predložila izmenu kojom bi se emisije računale kao trogodišnji prosek, umesto da se baziraju isključivo na 2025. godinu. Ta izmena znatno olakšava ispunjenje ciljeva za one koji kasne sa prodajom električnih vozila.

Mera o emisiji CO2 je usvojena bez problema: 458 poslanika glasalo je za, 101 protiv, a 14 je bilo uzdržano.

Glasanje u Parlamentu bilo je poslednja prepreka i sada izmena može da preraste u zakon.

Međutim, zelena NVO "Saobraćaj i životna sredina" (Transport & Environment) kritikovala je Parlament zbog usvajanja izmena uprkos rastu prodaje električnih vozila ove godine.

"Taj rast je posledica novih, pristupačnijih modela koje su proizvođači uveli kako bi ispunili originalni cilj EU“, rekao je u saopštenju Lusjen Matje, direktor za sektor automobila u T&E.

"Ovo odlaganje će omogućiti industriji da smanji tempo uvođenja EV vozila i da uspori investicije", naveo je.

Prodaja električnih vozila u EU porasla je za skoro 24 odsto u prvom kvartalu ove godine u poređenju sa istim periodom 2024, prema podacima ACEA.

Udarac za Ilona Maska

Pojavila se, ipak, jedna potencijalna "pozitivna" strana: promena bi mogla da naškodi izvršnom direktoru Tesle, Ilonu Masku, prenosi Politico.

Propisi o CO2 omogućavaju proizvođačima da grupišu svoje emisije, što znači da proizvođač koji ne ispunjava ciljeve može da plati nekom drugom koji je u tome uspešniji.

Takve transakcije bile su posebno isplative za Teslu, iako pad prodaje - izazvan Maskovim bliskim vezama sa Trampom - može učiniti da tu opciju učini manje korisnom.

"Definitivno ne želimo da novac ide Kinezima ili Ilonu Masku“, rekao je poslanik Evropskog parlamenta Peter Lize iz Evropske narodne partije na konferenciji za medije.

"To je sada važnije nego pre nekoliko meseci, da ne činimo najbogatijeg čoveka na svetu, koji teroriše ostatak sveta, još bogatijim", poručio je.

To verovatno neće biti poslednja borba oko ozelenjavanja automobilskog sektora.

Krajnji cilj je da se prodaja novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem zabrani do 2035. godine. Taj predlog ipak ne nailazi na ogromno oduševljenje, pa kritičari, među kojima su i određene države članice EU, žele da se zabrana ukine ili toliko oslabi dok ne postane besmislena.

(EUpravo zato/Politico)