Hidroenergija je ključan deo norveškog energetskog miksa.
Čak 90 odsto svoje električne energije dobija iz hidroelektrana, što je svrstava među najodrživije i energetski najnezavisnije zemlje u Evropi.
Zahvaljujući ovom modelu, ona igra ključnu ulogu u evropskoj borbi protiv klimatskih promena.
Značajem Norveške na ostatak kontinenta bavio se Fraunhofer Institut za ekonomiju energije i tehnologiju energetskih sistema (IEE) u istraživačkom projektu "HydroConnect".
Norveška uz pomoć podmorskih kablova ima direktne veze sa Holandijom, Danskom, Nemačkom i Velikom Britanijom što joj omogućava da koristi svoju fleksibilnu hidroenergiju.
Filip Hertel, viši naučnik u Fraunhofer IEE, navodi da oslanjanje na obnovljive izvore energije povećava potrebu za fleksibilnošću i skladištenjem energije u elektroenergetskom sistemu, a tu do izražaja dolazi Norveška.
"Norveška hidroenergija može brzo da reaguje na promene u potražnji, izvozeći velike količine električne energije kada u Evropi nema dovoljno vetra ili sunca, a može i da uvozi energiju kada postoji višak ili kada su cene niske. Ova sposobnost balansiranja ponude i potražnje čini Norvešku ključnim igračem u izgradnji klimatski neutralnog, povezanog evropskog energetskog tržišta", navodi Hertel.
Analizirane su emisije gasova sa efektom staklene bašte širom Evrope, cene električne energije u Norveškoj i drugim zemljama, kao i uticaj na okolinu u norveškim rezervoarima i rečnim sistemima.
Pri tome su uvek analizirali više varijanti, kao što su nagli rast potražnje za električnom energijom u Norveškoj, razvoj većeg broja ofšor vetroparkova, uspostavljanje energetskih čvorišta na moru, kao i promene cena energenata poput vodonika.
Institut Fraunhofer koristi obimnu bazu podataka koja pokriva hidroelektrane i rezervoare širom Evrope. Baza sadrži podatke o najmanje 850 hidroenergetskih sistema, više od 2.800 pojedinačnih elektrana i oko 3.600 rezervoara.
"Pored tehničkih detalja sistema, baza sadrži i kompleksne informacije o hidrauličkim vezama i učešću na prekograničnim tržištima, što je važno za realističnu simulaciju ponašanja hidroenergije u našim modelima, naročito za kapacitete skladištenja i fleksibilnost u radu", navodi Hertel.
Koristi za evropski energetski sistem
Analiza je pokazala da dodavanje 11 gigavata hidroenergije u Norveškoj i proširenje interkonektora može značajno da smanji potrebu za dodatnim ulaganjima u Evropi. To bi moglo da zameni potrebu za oko 70 gigavata dodatnih kapaciteta u solarnim elektranama, elektrolizatorima i baterijama. Takođe, širenjem hidroenergije u Norveškoj, ukupni troškovi sistema padaju, a cene električne energije postaju ujednačenije između Norveške, kontinentalne Evrope i Velike Britanije.
Fleksibilna hidroenergija posebno pomaže u ublažavanju skokova cena u periodima kada ima manje vetra i solarne energije.
Različiti scenariji za Evropu
U srednjoročnom scenariju razvijenom za 2030. godinu, emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG) smanjene su za 55 odsto u poređenju sa nivoom iz 1990. godine. Ovaj scenario, pre svega, osvetljava prelazne efekte na energetski i elektroenergetski sistem u procesu tranzicije ka klimatskoj neutralnosti do 2050. godine.
U dugoročnim scenarijima za 2050. godinu, Evropa je modelovana kao neto-neutralan sistem. To podrazumeva da sistem proizvodi manje emisija gasova sa efektom staklene bašte nego što ih apsorbuje.
Važno je napomenuti da su za sve evropske scenarije definisana dva toka: osnovni i prošireni. Glavna razlika između njih je što prošireni scenariji pretpostavljaju dodatni kapacitet norveških hidroelektrana od 11,2 GW električne snage (od čega 5,2 GW otpada na kapacitet pumpi) i povećani kapacitet kablovske infrastrukture od 13 GW za prekograničnu razmenu električne energije ka Norveškoj i od nje.
(EUpravo zato/Energetski portal)
