Čak 30 odsto Evropljana suočava se sa nestašicom vode najmanje jednom godišnje zbog suše i siromaštva, upozorio je Evropski ekonomski i socijalni komitet (EESC) povodom Svetskog dana voda.
EESC, savetodavno telo u Briselu koje okuplja 329 predstavnika sindikata, poslodavaca i nevladinih organizacija iz EU, organizovalo je konferenciju sa koje je poručio da će potrošači morati da promene svoje ponašanje kako bi efikasnije koristili vodu.
"Evropljani i dalje vide vodu kao nešto neograničeno. Ali moramo konačno da shvatimo da je to oskudan resurs", rekla je bugarska profesorka Milena Angelova, članica EESC.
Ozbiljne letnje suše u zemljama poput Španije i Grčke dovele su do smanjenja rezervi vode, a stanovnici su pozvani da ne troše vodu za piće na zalivanje bašta i pranje automobila. U Barseloni je zabranjeno tuširanje na javnim bazenima.
Luis Silveira Rodriguez, predsednik portugalskog udruženja za zaštitu potrošača (DECO), veruje da vlade treba da smanje gubitke u vodovodnim sistemima i ulažu u infrastrukturu.
Pristupačne cene
U Portugalu, 30 odsto uskladištene i distribuirane vode ne bude prikupljeno ili je izgubljeno zbog neovlašćenog korišćenja. Zbog degradacije cevovoda gubi se 184 milijarde kubnih metara vode, u vrednosti od 90 miliona evra godišnje, rekao je Rodrigez.
Frančesko Maskolo, potpredsednik Evropske asocijacije javnih vodoprivrednih preduzeća Akua Publica Europea, kaže da svi Evropljani moraju imati pristup vodi po pristupačnim cenama.
"To znači da cene vode treba da budu na najnižem mogućem nivou", naglasio je on. "Socijalne tarife i subvencije za vodu su ključni za obezbeđivanje jednakog pristupa", dodao je on.
"Vodeni bonus"
Italijanska inicijativa za socijalnu vodu, koja garantuje 50 litara vode po osobi dnevno za ugrožene porodice, je model za rešavanje ovog problema, smatra Maskolo. Siromašniji stanovnici, u zavisnosti od svojih primanja, imaju tzv "vodeni bonus".
Maskolo kaže da ga koristi između 15.000 i 60.000 stanovnika u gradskoj oblasti Milana.
Ali postavlja se pitanje ko će plaćati subvencionisanu vodu koja se daje građanima. Vlade za to koriste prikupljene poreze, ali izgleda da to nije dovoljno zbog opšteg poskupljenja. Postoji, dakle, inicijativa da se velikim proizvođačima i zagađivačima naplaćuje veća voda koju koriste, što bi možda moglo da smanji pritisak na domaćinstva.
"Problem je u tome što potrošači plaćaju cenu, a ne zagađivači. Zato moramo da pronađemo različite tipove modela koji će odrediti pravu cenu vode kao resursa", rekao je Par Dalhielm, predsednik Evropske federacije nacionalnih udruženja vodoprivrednih preduzeća (EurEau).
Pametna upotreba
Za proizvodnju samo jednog kilograma mesa potrebno je 15.000 litara vode, a za proizvodnju jednog para farmerki 8.000 litara. Poljoprivreda takođe troši ogromne količine vode.
"Moramo da izgradimo Evropu koja mudro koristi vodu", rekao je Hans Gosens, predsednik Water Europe. On poziva na ugradnju tehnologija koje bi racionalnije koristile vodu u proizvodnji i poljoprivredi. Ova organizacija, sa sedištem u Briselu, sprovela je socio-ekonomsku studiju o ulaganjima u vodu u Evropskoj uniji.
"Studija je pokazala da je potrebno uložiti ukupno 255 milijardi evra u narednih 20 do 30 godina da bi se zadovoljile potrebe EU za vodom", rekao je Gosens.
Nova rešenja
Kao pozitivan primer efikasnog korišćenja vode navodi Flandriju, severni region u Belgiji, gde pada mnogo kiše. Flandrija je uvela uredbu o kišnici pre više od 20 godina koja zahteva da domovi instaliraju kolektore za kišnicu. Stanovnicima je propisana minimalna i maksimalna upotreba kišnice kako bi se smanjio rizik od poplava i oslanjanje na vodu iz slavine.
"Ovo je značajno smanjilo potrošnju vode iz slavine na manje od 80 litara po glavi stanovnika dnevno, a projekcije sugerišu dalje smanjenje na 50 litara", objasnio je Gosens.
Evropski ekonomski i socijalni komitet, zajedno sa Evropskim parlamentom, predstavio je Plavi dogovor EU krajem 2023. godine. To je skup preporuka za održivu vodnu politiku Evropske unije.
Plan je zasnovan na nizu razmatranja koja obuhvataju društvene, ekonomske, ekološke i geopolitičke aspekte voda, kao i pitanja u vezi sa poljoprivredom, industrijom i infrastrukturom. Njegov cilj je da čista voda bude dostupna svakom građaninu Evrope.
Od nove Evropske komisije, izvršnog tela EU, zatraženo je da ovo bude prioritet u narednih pet godina. Elena Montani, zvaničnik Evropske komisije, rekla je da razvijaju novu strategiju korišćenja vode.
(EUpravo zato/Index)
