Od 30 ispitivanih evropskih zemalja, samo dve su se obavezale da će ograničiti vojno emitovanje štetnih gasova koji zagrevaju planetu.
Austrija i Slovenija su jedine države čija su ministarstva odbrane posvećena postizanju nultih vojnih emisija, preneo je Gardijan u svojoj analizi.
Samo je jedna trećina zemalja procenila veličinu svog karbonskog otiska.
Ova otkrića potvrđuju "dugogodišnju slepu tačku" u procenama globalnih emisija, rekao je Florian Krampe, vođa istraživanja o klimi na Međunarodnom institutu za mirovna istraživanja u Stokholmu (SIPRI).
"Ignorisanje vojnih emisija nije zabrinjavajuće samo u kontekstu klimatskih promena. To takođe ignoriše sve veće prepoznavanje klimatskih promena kao ozbiljne bezbednosne pretnje za Evropu i šire", naveo je.
Istraživači procenjuju da vojske sveta doprinose sa oko 5,5% globalnim emisijama, više nego vazdušni saobraćaj, ali manje nego industrija čelika. Međutim, međunarodni klimatski sporazumi ne zahtevaju od vlada da izveštavaju o svojim emisijama.
Aktivisti tvrde da će ovo "vojno izuzeće" naštetiti dugoročnoj bezbednosti dodatnim zagrevanjem planete, a da će se sukobi oko resursa, kao što su voda i hrana, povećati.
Analiza klimatskih planova armija u 27 članica EU, kao i Velike Britanije, Norveške i Švajcarske, koje su se sve obavezale da dostignu nultu emisiju do 2050, pokazala je da gotovo nijedno ministarstvo odbrane nema kratkoročne ciljeve za drastično smanjenje emisija niti dugoročne ciljeve za postizanje neto nulte emisije.
Ministarstva odbrane Nemačke, Holandije, Grčke i Velike Britanije su saopštila da "doprinose" nacionalnim ciljevima nulte emisije, ali da nisu postavila sopstvene ciljeve.
"Naš glavni cilj je i dalje očuvanje mira. Zaštita klime ne sme da se obavlja na uštrb operativnih sposobnosti naših oružanih sistema", rekao je portparol nemačkog Ministarstva odbrane.
Britansko Kraljevsko vazduhoplovstvo postavilo je ambiciozan cilj da dostigne neto nultu emisiju do 2040, deset godina pre nacionalnog klimatskog cilja, ali ostali delovi oružanih snaga to nisu učinili.
Oružane snage nekih zemalja postavile su ciljeve nulte emisije koji pokrivaju samo deo njihovih aktivnosti. Ministarstvo odbrane Belgije, primera radi, cilja na klimatski neutralnu infrastrukturu do 2040, dok Portugal želi da postane karbonski neutralan u "aktivnostima koje pružaju podršku misijama" do 2050.
"Potpuna zamena svih oružanih sistema ili kompenzacija njihovih emisija je ekonomski neizvodljiva, zbog čega su napori usmereni na sektore gde je ovaj cilj dostižan", rekao je portparol portugalskog Ministarstva odbrane.
Druge zemlje, poput Norveške i Irske, postavile su ciljeve za 2030, ali ne i datum za dostizanje nulte emisije. Norveška planira da smanji emisije za 20% u odnosu na nivo iz 2019. do kraja decenije, dok Irska cilja na smanjenje od 51% u odnosu na nivo iz perioda 2016–2018.
Aktivisti tvrde da su napori za smanjenje vojnih emisija daleko manji u odnosu na privredu i da verovatno neće biti dovoljni da nadoknade porast potrošnje goriva, ulaganja u infrastrukturu i opremu.
Eli Kini, aktivistkinja iz Opservatorije za sukobe i životnu sredinu, rekla je da je u poslednje dve godine postojao "značajni zamah" u smislu dekarbonizacije vojske, ali da je to sada pod znakom pitanja zbog evropskog ponovnog naoružavanja.
"Dekarbonizacija vojske je ključna za našu buduću bezbednost. Pozivamo vlade da postave jasne ciljeve za smanjenje emisija i objavljuju potpune i transparentne izveštaje o vojnim emisijama štetnih gasova", rekla je.
Iako bi karbonski otisak vojne industrije verovatno trebalo da se smanjuje kako globalna ekonomija postaje čistija, stručnjaci kažu da će ogromna potrošnja fosilnih goriva u vozilima poput aviona, brodova i tenkova biti ozbiljan problem za dekarbonizaciju.
Vojni izvori navode da se mnoge današnje mere, kao što su ulaganje u solarne panele, toplotne pumpe i energetski efikasna vozila, preduzimaju radi uštede novca, iako i faktori poput smanjenja zagađenja, emisija i povećanja energetske nezavisnosti igraju ulogu.
Portparol austrijskog Ministarstva odbrane, koje cilja na klimatsku neutralnost do 2040, rekao je da su najveći napredak postigli u dekarbonizaciji zgrada, kroz kupovinu zelene struje i širenje daljinskog grejanja.
"Međutim, smanjenje emisija u vojsci ostaje veliki izazov, barem dok civilne tehnološke inovacije ne postanu primenljive i u vojnim operacijama", rekao je.
Ministarstva odbrane Bugarske, Mađarske i Slovačke nisu odgovorila na zahteve za komentar. Italija, Španija i Češka su odbile da komentarišu.
Ukupna vojna izdvajanja u Evropi porasla su za 17 odsto - na 693 milijarde dolara u 2024, prema podacima SIPRI-ja. To je rezultat talasa ponovnog naoružavanja, usled rata u Ukrajini. Decenijama evropske članice NATO-a nisu ispunjavale obavezu da izdvajaju 2 odsto BDP-a za odbranu, a onda je predsednik SAD Donald Tramp zapretio da bi Vašington mogao da uskrati podršku vojnom savezu ukoliko se nešto ne promeni.
To je evropske zemlje navelo da pojačaju izdvajanja za vojsku.
Izazov je, kaže Krampe, da se osigura da ova vojna ulaganja ne oslabe dodatno klimatske obaveze.
"Sektor odbrane više ne može biti slepa tačka u klimatskoj akciji. Sve veća vojna potrošnja treba da podstakne zelene inovacije, a ne da jača zavisnost od ugljenika", poručio je.
(EUpravo zato/Guardian)
