Ostrvski grad Novalja na Pagu mogao bi uskoro postati prvi hrvatski grad, a verovatno i jedan od retkih u regionu, koji će proizvoditi zeleni vodonik, energent koji će imati ključnu ulogu u budućim energetskim sistemima.
Ovaj energent biće dobijan uz pomoć inovativne tehnologije.
Hrvatska je već 2022. godine usvojila strategiju za razvoj vodonika do 2050. godine, a prema ranijim najavama, prvo postrojenje za proizvodnju vodonika trebalo je biti instalirano u Križevcima.
Međutim, grad Novalja je zvanično započeo sprovođenje projekta pod nazivom Zero Emission Corridor (ZEC) H2, čiji je cilj proizvodnja i distribucija zelenog vodonika koristeći samo obnovljive izvore energije.
Lokalne vlasti navode da ovaj projekt predstavlja ključni korak u procesu transformacije Novalje ka održivom razvoju i energetskoj nezavisnosti. U okviru pripreme za projekat analizirane su različite lokacije, a kao prvi konkretan korak započeta je izgradnja pilot postrojenja u luci Žigljen.
Postrojenje će koristiti inovativnu hrvatsku tehnologiju koja kombinuje energiju morskih talasa i elektrolizu vode za proizvodnju zelenog vodonika, a očekuje se da bude potpuno operativno do 2027. godine.
Ovaj projekt bi trebalo da učini Novalju gradom bez emisija sa potpunom energetskom nezavisnošću do 2030. godine. Glavni ciljevi su smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte, povećanje energetske efikasnosti i podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije.
Pilot postrojenje finansira se iz evropskog programa Međuregionalne inovativne investicije (I3), a za celokupnu realizaciju projekta osigurana su bespovratna sredstva iz EU fondova. Zeleni vodonik i višak proizvedene energije koristiće se za napajanje e-punjača za vozila javnog i komunalnog prevoza, javnu rasvetu i energetsko snabdevanje gradskih zgrada.
Kroz ovaj projekat, grad Novalja potvrđuje svoju posvećenost održivom razvoju, zaštiti životne sredine i inovacijama u oblasti zelene energije. Prema podacima iz avgusta prošle godine, u Hrvatskoj se realizuje 32 projekta vezana za obnovljivi vodonik, među kojima je i proizvodnja vodonika iz mulja nastalog tokom prečišćavanja otpadnih voda.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
