Irska bi mogla da se suoči sa "zapanjujućim" dugom između 8 i 26 milijardi evra koje bi morala da plati drugim državama članicama Evropske unije zbog neispunjenja klimatskih ciljeva.
Ovo ozbiljno upozorenje o dugu zbog neispunjavanja klimatskih ciljeva dolazi iz zajedničkog izveštaja irskog Fiskalnog savetodavnog veća (IFAC) i Saveta za klimatske promene (CCAC). U izveštaju se navodi da irska vlada mora da "deluje odmah", inače bi se u budućnosti mogla suočiti sa značajnim troškovima usklađivanja. Planovi za smanjenje emisija, koji još nisu sprovedeni, mogli bi da umanje te troškove za između 3 i 12 milijardi evra.
Zašto Irska mora da plati?
Evropska regulativa o raspodeli napora ("Effort Sharing Regulation") postavlja obavezne nacionalne ciljeve za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Države članice moraju da ispune klimatske ciljeve u pet ključnih sektora: drumski transport, zgrade, mala industrija, otpad i poljoprivreda. Svaka zemlja dobija ciljeve u skladu sa svojim BDP-om – što je zemlja bogatija, zahtevi su stroži.
Zemlje koje ne ispune ciljeve moraće da kupuju "emisijske kvote" – zapravo karbonske kredite – od država koje su premašile svoje ciljeve kako bi nadoknadile razliku.
Cena tih kvota zavisi od toga koliko uspešno druge članice EU smanjuju emisije. Izveštaj organizacije Transport & Environment (T&E) iz prošle godine upozorio je da bi, s obzirom na to da mnoge zemlje neće ispuniti ciljeve, moglo doći do prave licitacije za emisijske kvote 2030. godine.
To čini cenu ovih kredita teško predvidivom, što objašnjava ogromne razlike u procenama troškova.
"Irska može odmah preduzeti mere da smanji buduće troškove", objašnjava Šejmus Kofi, predsednik IFAC-a, dodajući da to može učiniti na način koji "ne ugrožava dugoročnu stabilnost javnih finansija".
U poslednje četiri godine, prema izveštaju, Irska je propustila priliku da zaradi oko 500 miliona evra od prodaje karbonskih kredita na koje je imala pravo. Dva druga zakona – o korišćenju zemljišta i šumarstvu, kao i o udelu energije iz obnovljivih izvora – takođe bi mogla doneti manje, ali značajne troškove.
Koliko je Irska daleko od svojih ciljeva smanjenja emisija?
Prema najnovijim podacima Agencije za zaštitu životne sredine Irske, zemlja će do 2030. smanjiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 29 odsto. To je daleko od dogovorenog cilja smanjenja od 51 odsto do 2030. godine.
"Napravili smo određeni napredak u smanjenju emisija, ali tempo promena nije dovoljan da bismo ispunili nacionalne i evropske klimatske ciljeve", izjavila je Mari Doneli, predsednica CCAC-a.
Irska nije jedina u ovoj situaciji – samo su Luksemburg, Grčka, Portugal, Španija i Slovenija premašili svoje ciljeve smanjenja emisija. Ipak, Irska je među zemljama koje najviše zaostaju.
S obzirom na trenutne klimatske politike, Irska je među najmanje verovatnim državama da će ostvariti cilj smanjenja emisija do 2030. godine. Sa emisijom od 8,7 tona CO₂ po osobi, Irska ima najveći jaz u emisijama po glavi stanovnika među svim članicama EU.
Može li Irska smanjiti emisije na vreme?
Ako irska vlada sprovede svoj "ambiciozniji" Plan klimatske akcije do 2030. godine, troškovi bi mogli biti smanjeni za 3 do 12 milijardi evra. Ali izveštaj upozorava da se plan ne sprovodi "potrebnom brzinom i obimom" i poziva vlasti da "deluju odmah ili rizikuju ogromne troškove kasnije".
Oko jedne desetine planiranih kapitalnih ulaganja do 2030. godine moglo bi biti dovoljno za pokrivanje troškova unapređenja irske elektroenergetske mreže, smanjenje cene 700.000 električnih vozila na manje od 15.000 evra, poboljšanje infrastrukture za punjenje EV, kao i podršku šumarstvu i obnovi močvara.
Neulaganje u ove mere predstavljalo bi veliku propuštenu priliku za smanjenje emisija, upozoravaju autori izveštaja.
"Vlada mora odmah preduzeti jasne i odlučne korake ka klimatski neutralnoj ekonomiji. Bolje je sada investirati u irska domaćinstva, zajednice i privredu nego kasnije plaćati ogromne kazne za neusaglašenost", kaže Doneli.
Premijer Mišel Martin je za irske medije branio napore vlade u smanjenju emisija, rekavši da je zemlja ostvarila "veoma značajan napredak" u poslednje četiri godine i da su emisije smanjene u proteklih 12 meseci.
Iako je priznao da nije pročitao ceo izveštaj, Martin je ukazao na "veliki talas" predstojećih ulaganja u elektroenergetsku mrežu i planove za razvoj offshore vetroelektrana. Takođe je naglasio da je vlada "odlučna" da nastavi napore ka smanjenju emisija.
(EUpravo zato/Euronews)
