U svetu koji je sve više opterećen pitanjima zaštite životne sredine i nuklearne energije, razgovori o sigurnosti nuklearnih objekata postaju ključni.
Stručnjaci i donosioci politika širom sveta suočavaju se sa izazovima kako efikasno komunicirati o rizicima, o tehnologiji koja koristi radioaktivne materijale i, što je najvažnije, kako održavati poverenje lokalnih zajednica.
U tom kontekstu, razgovori sa ekspertima i posetama takvim objektima, kao što je nuklearna deponija, postaju neizbežni deo javnih diskusija.
A gde nego u nuklearnoj velesili kakva je Francuska?
Francuska trenutno ima 57 operativnih nuklearnih reaktora raspoređenih u 18 nuklearnih elektrana, dok nuklearna energija čini više od 70 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Francuskoj, što je među najvišim u svetu.
Ova zemlja takođe prednjači i po pitanju upravljanja radioaktivnim otpadom pa tako ima tri površinska skladišta nuklearnog otpada, dva u Obu i jedan u Manšu koji omogućavaju skladištenje 90 odsto radioaktivnog otpada proizvedenog na francuskoj teritoriji.
Predviđeno je da se najradioaktivniji nuklearni otpad visokog intenziteta i dugog veka raspadanja skladišti do 2035. ili 2040. u Bireu.
U okviru medijske posete koju je organizovao Puls Evrope, obišli smo Centar za odlaganje radioaktivnog otpada u Obu na istoku Francuske koji je smešten 240 kilometara istočno od Pariza.
Ovaj centar predstavlja suštinsku infrastrukturu za upravljanje radioaktivnim otpadom u zemlji, a specijalizovan je za dugoročno skladištenje radioaktivnog otpada niske i srednje aktivnosti, čiji je životni vek do 31 godine.
Ekipa novinara iz Srbije imala je priliku da, naravno, pod punom zaštitnom opremom koja je obavezna, prošeta ovim centrom, čuje i vidi kako se odlaže radioaktivni nuklearni otpad.
Kako se u Obu odlaže radioaktivni otpad?
Kako ističu zaposleni koji su nas poveli u posetu Centru, za 33 godine koliko on radi, nije zabeležen nijedan značajniji incident.
U procesu odlaganja, radioaktivni otpad se stavlja u metalnu burad, pri čemu 20 odsto otpada čini čvrsti materijal, dok ostatak, 80 odsto, čini beton.
Burad se, zatim, smešta unutar betonskih blokova koji su visoki 8 metara i debeli 40 centimetara.
Blokovi se postavljaju jedan na drugi, betoniraju i na kraju procesa hermetički zatvore.
Svako bure ima svoji bar-kod koji sadrži informacije o vrsti otpada, njegovoj količini i poreklu.
Nekoliko metara ispod površine, u uskim hodnicima, postavljene su dugačke cevi i tačke za kontrolu, gde se analiziraju uzorci tla i vode ispod svakog betonskog bloka.
Ovaj proces omogućava praćenje nivoa radioaktivnosti u tom području, dok naši domaćini napominju da je nošenje dozimetra, koji smo i mi dobili, obavezno.
Ipak, kao što su nam na početku rekli, i kao što se pokazalo tokom cele posete, brojke na dozimetru su sve vreme pokazivale da je radioaktivnost na nuli.
Dođu, raspituju se, vide, a neki i crtaju
Ovaj centar za odlaganje radioaktivnog otpada godišnje poseti oko 4.000 posetilaca. Uglavnom su to organizovane ture kroz postrojenje, najviše je mladih, srednjoškolaca i studenata, a ovde se organizuje i stručna praksa.
Na nekim od zidovova betonskih blokova ovde možete videti slike Marije Kiri, Alberta Ajnštajna, ali i Homera Simpsona, koje su nacrtali posetioci.
Transparentnost, pre svega
Jedan od ključnih faktora o kojem se često diskutuje, a koji ima značajnu težinu u ovim razgovorima, jeste važnost stručnosti i pripreme. Da bi se uspešno upravljalo ovim delikatnim pitanjima, potrebni su ne samo stručnjaci, već i jasna komunikacija i odgovarajući pristupi donošenju odluka. Prvi i osnovni korak, prema mišljenju Tijerija Pošoa, menadžera za komunikacije ovog centra, jeste postizanje potpune transparentnosti.
"Morate da komunicirate o svim aspektima operacija", naglašava on i dodaje da je za građane, kao i za zaposlene u sektoru, od esencijalnog značaja da znaju tačno šta se dešava sa nuklearnim otpadom, kao i sa svim informacijama koje se tiču budućih koraka i mogućih rizika.
"Svi su pozvani da dođu, da dobiju informacije i da se informišu o svim važnim pitanjima. Imamo posebne punktove za posetioce, a svi koji su zainteresovani mogu doći da saznaju gde su smešteni paketi sa otpadom, kakve aktivnosti se odvijaju i da li postoji ikakva opasnost po okolinu", objašnjava Poše.
Iako se mnogi ljudi iz različitih krajeva Francuske, ali i iz drugih zemalja, interesuju za ova pitanja, od najvažnijih je da se proces komunikacije vrši s punim razumevanjem i objašnjenjem svih specifičnih aspekata.
Najviše ih interesuje radioaktivnost
"Najveći broj pitanja koji dobijamo odnosi se na radioaktivnost. Ljudi žele da razumeju šta to znači, kako funkcioniše, šta je to što zagađuje i kako je kontrolisano. Moramo jasno i precizno objasniti kako prirodna radioaktivnost nije ista kao ono što se koristi u nuklearnim postrojenjima", navodi naš sagovornik.
S obzirom na to da radioaktivnost može imati brojne oblike i da nije svaki slučaj isti, stručnjaci insistiraju na tome da razjasne razliku između različitih vrsta radioaktivnog otpada i načina na koji se njima upravlja.
Tokom godina, upravljanje nuklearnim otpadom postalo je mnogo sofisticiranije, ističe Poše. Prvi koraci ka regulaciji i kontroli deponija nuklearnog otpada nisu bili tako precizni kao što su danas. Sada je postavljena čitava infrastruktura, jasna i organizovana, koja omogućava sigurno skladištenje i, ako je potrebno, kontrolisano odlaganje opasnog materijala.
"Proces nije bio lak i bilo je potrebno mnogo vremena da se razvije odgovarajući sistem i da se postigne viši nivo poverenja pripadnika lokalne zajednice. U ovom slučaju, pre otvaranja postrojenja, bilo je potrebno 10 godina", kaže Poše, govoreći o početnoj fazi razvoja nuklearnog objekta i potrebama da se stvori dijalog sa lokalnim stanovništvom.
Sada su građani znatno više uključeni i više informisani
"Komunikacija sa javnošću sada uključuje ne samo informisanje, već i uvođenje edukativnih programa za decu i omladinu, kako bi svi članovi društva imali jasnu sliku o tome šta znači upravljanje radioaktivnim otpadom", pojašnjava naš sagovornik.
Činjenica je da je danas teže pokrenuti jedan odvakav projekat jer su građani mnogo više uključeni, znatno više informisani, dok pokazuju veliko interesovanje za ovakva pitanja, pre svega zbog uticaja na životnu sreinu i bezbednosti.
"Ljudi su sada mnogo bolje informisani i spremniji da učestvuju u diskusijama. Mi im pružamo sve potrebne informacije i omogućavamo im da postavljaju pitanja, da se uključe u donošenje odluka", zaključuje Poše.
Uz sve ove napore, postoji i jasna poruka - iako je razvoj ovih tehnologija dugotrajan i zahteva značajne resurse, proces nije gotov. On se stalno unapređuje, jer nuklearna industrija, kao i same tehnologije, stalno evoluiraju u cilju očuvanja životne sredine i zdravlja ljudi.
U ovoj oblasti, kao i u mnogim drugim, transparenentnost je ključ uspeha.
Ukoliko želimo da osiguramo sigurno i odgovorno upravljanje resursima koji se koriste za proizvodnju energije, jedini put je kroz neprekidan dijalog, obrazovanje i obavezivanje na odgovornost - za sadašnje i buduće generacije.
(M.A./EUpravo zato)
