Emisije gasova sa efektom staklene bašte u privredi Evropske unije u prvom kvartalu 2024. su procenjene na 894 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida, što je za četiri odsto manje u odnosu na isti kvartal prošle godine, a emisije su smanjene u 20 zemalja Evropske unije.
To, međutim, znači da emisije gasova sa efektom staklene bašte nisu smanjene u sedam zemalja bloka.
Štetne emisije su najviše smanjene u Bugarskoj i to za 15,2 odsto međugodišnje, u Nemačkoj za 6,7 odsto, a u Belgiji šest odsto, objavila je agencija za statistiku Evropske unije, Evrostat.
Posmatrano po sektorima, najveće smanjenje emisija je registrovano u snabdevanju električnom energijom i gasom i to za 12,6 odsto međugodišnje, dok su domaćinstva smanjila emisije za 4,4 odsto.
Kako se navodi, od 20 članica Evropske unije za koje se procenjuje da su smanjile svoje emisije osam njih je istovremeno zabeležilo i pad BDP-a, a to su Češka, Nemačka, Estonija, Irska, Luksemburg, Holandija, Austrija i Finska.
Nasuprot tome je 12 država Evropske unije uspelo da smanji štetne emisije i istovremeno zabeleži privredni rast, konkretno Belgija, Bugarska, Danska, Španija, Francuska, Italija, Mađarska, Poljska, Portugalija, Slovačka, Švedska i Hrvatska.
Podsetimo, emisije ugljenika jedan je od najčešćih uzroka klimatskih promena čije su posledice i više nego očigledne.
One, naime, već godinama predstavljaju veliki izazov za svetsku ekonomiju. Izmenjena klima utiče na vremenske uslove na koje smo svi u prirodi navikli, a posledično menjaju pravila na koje funskcionišu privreda i ekonomija. Pojedine privredne grane, poput poljoprivrede, naročito su pogođene novim klimatskim uslovima, a stručnjaci širom sveta savetuju jedno – prilagođavanje.
Sa ciljem da se prilagode i izazove pretvore u prilike, Evropska komisija je 2019. godine predstavila Evropski zeleni dogovor – mapu puta za održivost ekonomije EU pretvaranjem klimatskih i ekoloških izazova u mogućnosti u svim oblastima politike i tranziciji čineći pravednom i inkluzivnom za sve. Evropska zelena agenda je strategija koja bi trebala Evropu da učini prvim "klimatski neutralnim" kontinentom do 2050. godine.
(JA/EUpravo zato)
