Najveće ostrvo na svetu Grenland našlo se u centru globalne pažnje zbog ideje novoizabranog američkog predsednika Donalda Trumpa da prekraja granice na zapadnoj polulopti.
Grenland gubi milijardu tona leda godišnje, što podiže nivo mora, ali otvara i nove ekonomske prilike za rudarenje i ribarstvo.
Topljenje leda omogućuje pristup bogatim nalazištima nafte i minerala, uključujući retke metale, zlato, uran, gvožđe.
Zbog promena u migracijama riba i dužeg perioda bez leda, širi se ribarstvo, a posebno lov na bakalar i škampe. Ribarstvo je već sada najvažniji sektor grenlandske ekonomije i čini 90 posto njegovog izvoza.
Ipak, brzo topljenje leda istovremeno je i pretnja.
Rudarski projekti izazivaju zabrinutost zbog degradacije životne sredine i rizika za ekosistem, a zavisnost o spoljnim investicijama znači ugrožavanje lokalnog suvereniteta i ekoloških standarda kao i rast cena hrane i energenata.
Nerazvijena ekonomija bogata resursima
Ekonomija Grenlanda usko je povezana sa Danskom koja subvencioniše ostrvo stotinama miliona dolara godišnje.
Kako piše The Economist u tekstu iz oktobra 2024. godine, zahvaljujući danskim subvencijama Grenlandov BDP po stanovniku iznosi 57.000 dolara, što je iznad proseka EU.
U isto vreme, ako tamošnja vlada želi nezavisnost mora da pokaže da može da funkcioniše samostalno, što će zahtevati rudarenje, zaključuje časopis.
Problem će biti uveriti lokalno stanovništvo da to podrži.
Sa ukupno 56.000 stanovnika na Grenlandu, nezaposlenih je samo 0.2 odsto, što otežava razvoj industrije.
Međutim, to nije sprečilo kapitaliste poput Džefa Bezosa da ulažu u istraživanje resursa na Grenlandu. Najpopularnije mesto za to je tzv. intruzija Ilimaussaq na južnom delu ostrva..
To je geološka formacija stara 1.2 milijarde godina, poznata po svom jedinstvenom mineralnom sistemu.
Kako piše The Economist, "od 50 najpoželjnijih svetskih sirovina u Ilimaussaqu ih ima čak 30".
Prema istom mediju, ako se u obzir uzmu i nalazišta na istočnom delu ostrva, Grenland ima rezerve čak 43 od 50 važnih minerala koje do sada svetu uglavnom isporučuje Kina.
Neki od tih resursa su npr. molibden, koji ojačava čelik za ofšor vetroelektrane. Bakar se koristi u svemu, od električnog ožičenja do čipova za veštačku inteligenciju, a nefelin se koristi u proizvodnji stakla, keramike i aluminijuma.
SAD je već više puta kroz istoriju pokazivao interes za kupovinu ili aneksiju Grenlanda, a poslednjih dana novoizabrani američki predsednik Donald Tramp pleni pažnju svetskih medija izjavama o pripajanju Panamskog kanala i Grenlanda SAD-u.
Zašto Tramp želi Grenland?
Glavni mu je argument da su te lokacije SAD-u nužni za nacionalnu i ekonomsku sigurnost.
"Grenland nam treba zbog nacionalne sigurnosti", rekao je nedavno Tramp.
"Imate onde svuda kineske brodove. Imate ruske brodove. Ne možemo to da dopustimo, dodao je on.
Zbog klimatskih promena Severozapadni prolaz, morski put koji uz obalu Grenlanda povezuje Atlantik i Pacifik preko Arktika, sve prohodniji i mogao bi postati komercijalna brodarska ruta.
"Grenland se dugo smatra ključnim za američku sigurnost. Amerikanci imaju snažan interes u nadziranju aktivnosti stranih zemalja na Grenlandu i zbog toga se svaka investicija ili aktivnost s američke tačke gledišta može smatrati sigurnosnom pretnjom", rekao je za CBS Frank Sejersen, vanredni profesor na Univerzitetu u Kopenhagenu.
To je, uostalom, razlog zbog koga Amerikanci imaju vojnu bazu na ostrvu još od Drugog svetskog rata.
Na pola puta između Moskve i Njujorka, baza Pitufik je najsevernija "predstraža" američkih oružanih snaga i opremljena je sistemom za upozorenje na raketni napad.
Međutim, ono što bi Trampu moglo biti još privlačnije su bogata nalazišta prirodnih resursa Grenlanda, dodaje profesor geopolitike na londonskom Univerzitetu Klaus Dods.
To uključuje naftu i plin i retke zemljane metale za kojima postoji velika potražnja jer se ugrađuju u električne automobile i vetroturbine te za proizvodnju moderne vojne opreme, navodi CNN.
Zavisnost američke industrije o resursima koje ta zemlja nema, dublji je ekonomski problem.
Trenutno Kina dominira globalnom proizvodnjom retkih metala i već je pretila da će, uoči Trampovog drugog mandata, ograničiti izvoz kritičnih minerala i povezanih tehnologija.
"Uopšte nema sumnje da su Tramp i njegovi savetnici vrlo zabrinuti zbog Kine. Mislim da je Trampov interes za Grenland zapravo usmeren na to da Kinu ukloni iz priče", rekao je Dodds za CNN.
1867, kad je predsednik Endrju Džonson kupio Aljasku, takođe je razmišljao o kupovini Grenlanda.
Na kraju Drugog svetskog rata, Trumanova administracija ponudila je Danskoj 100 miliona dolara za ostrvo, ali im nije pošlo za rukom da ga tada nabave.
Klimatski čvor
U međuvremenu, borba za dominaciju na Arktiku zaoštrava se poslednje decenije paralelno sa intenziviranjem klimatskih promena. Otapanje leda otkriva ostrvo bogato resursima koji se do sada nisu mogli eksploatisati, ali čini se da je područje Grenlanda bogato i naftom.
Politički establišment na Grenlandu postavio je vađenje prirodnih resursa u fokus planova da postane ekonomski autonoman i na kraju politički nezavisan od Kraljevine Danske. To neće biti lak zadatak, a otežava ga brzo starenje stanovništva Grenlanda. Uz to, Inuiti žele da sačuvaju svoju životnu sredinu.
Grenland se 2023. godine pridružio Pariskom sporazumu, ali tek nakon što su studije pokazale da bi to mogao da učini bez obvezivanja na smanjenje CO2 i bez učešća u troškovima sa Danskom.
"Prethodna procena je bila da bi pristupanje sporazumu dugoročno moglo stvoriti prepreke razvoju poslovanja i postizanju nezavisnosti od Danske" napisao je norveški informativni portal High North News.
Grenlandske klimatske strategije usklađene s UN-ovom Okvirnom konvencijom o klimatskim promenama stupile bi na snagu 2030. godine.
Još 2021. godine pre potpisivanja Pariskog sporazuma, grenlandski parlament je odlučio da prekine sva istraživanja nafte iz ekoloških i klimatskih razloga i umesto toga ulaže u veliki potencijal ostrva za proizvodnju hidroenergije.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
