Svetski okeani su dostigli najviše temperature ikada zabeležene za jul, delimično zbog razvoja El Ninja na Pacifiku, saopštila je služba Evropske unije za praćenje klimatskih promena Kopernikus.
Prosečna temperatura površine mora van polarnih oblasti, što je oblast između 60 stepeni severne i 60 stepeni južne geografske širine, iznosila je prošlog meseca 20,96 °C, čime je nadmašen prethodni rekord od 20,89 °C, postavljen 2023. godine.
Prema podacima Kopernikusa, prošli mesec je bio drugi najtopliji jul na globalnom nivou otkako postoje merenja, sa temperaturama 1,47 °C višim nego što je to bio slučaj u predindustrijskom periodu.
U međuvremenu, zapad Evrope je zabeležio najtopliji jun i jul ikada, dok su dugotrajni topli i suvi uslovi podstakli ekstremne šumske požare širom regiona.
Širom Evrope su temperature površine mora u julu dostigle rekordne vrednosti duž atlantske obale i zapadnog Mediterana, što je doprinelo rasprostranjenim i ekstremnim toplotnim talasima u morima.
Temperature mora su ostale izuzetno visoke u velikom delu tropskog Pacifika, gde se razvijaju uslovi El Ninja, za koje se prognozira da će u narednim mesecima ojačati.
Podsetimo, El Ninjo je prirodni vremenski obrazac na Pacifiku koji, u kombinaciji sa globalnim zagrevanjem, može da dovede do naglih skokova temperature i ekstremnijih vremenskih prilika.
Rast nivoa mora
Okeani su ključni regulator klime, jer upijaju najveći deo viška toplote nastalog usled emisija gasova sa efektom staklene bašte i proizvode polovinu kiseonika na Zemlji.
Najveći uticaj zagrevanja okeana vidi se u porastu nivoa mora. Kako se morska voda zagreva, ona se širi, a to je za sada odgovorno za približno trećinu rasta nivoa mora. Voda tako prodire na nizijske obalne oblasti i ugrožava ostrvske države.
Toplija mora, takođe, dovode do dužih i intenzivnijih toplotnih talasa u morima, koji su izazvali masovno izbeljivanje koralnih grebena i uništili alge i riblji svet.
Iz zagrejanih okeana isparava više toplote i vlage u atmosferu, čime se pojačavaju tropske oluje koje donose obilnije padavine.
Zapadna Evropa prolazi kroz izuzetno dug period ekstremnih vrućina. Pojedina područja su od maja bila na udaru četiri toplotna talasa.
Francuska, Španija, delovi Nemačke i Velika Britanija su zabeležile izuzetno male količine padavina i/ili veoma nisku vlažnost zemljišta, dok je nivo vlage u zemljištu u velikom delu zapadne Evrope bio znatno niži nego 2022. godine, kada je region pogodila teška suša.
Vodostaji reka su opali, posebno Sene, Rajne i Dunava.
Naučnici kažu da bi El Ninjo privremeno mogao da podigne globalne temperature još više. Njegovi efekti se osećaju u uslovima zagrevanja, posebno sagorevanjem fosilnih goriva.
Svet je sada u proseku oko 1,4 °C topliji nego krajem 19. veka.
(EUpravo zato/BBC)
