Zapadna Evropa je doživela je najtopliji period jun-jul otkako se vodi evidencija, dok klimatske promene podstiču istorijski toplo leto, suše i šumske požare širom regiona.
Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva na svetu, a prva dva meseca leta obeležili su uzastopni toplotni talasi, ekstremne temperature i izuzetno sušni uslovi.
Od kada je počela u maju, intenzivna vrućina je izazvala brojne šumske požare, dugotrajnu sušu, nacionalne temperaturne rekorde, kao i hiljade smrtnih slučajeva povezanih s vrelinom.
Na globalnom nivou, ovo je za sada treća najtoplija godina, posle 2024. i 2025, pokazuju klimatske statistike. Ipak, 2026. i dalje ima vremena da obori još koji rekord.
Služba za klimatske promene Kopernikus (Copernicus Climate Change Service) saopštila je da je kombinovana prosečna temperatura u Zapadnoj Evropi za jun-jul iznosila 21,62°C - čime je oboren rekord iz 2022. za isti period.
Naučnici smatraju da postoji sve veća verovatnoća da će 2026. nadmašiti 2024. kao najtoplija godina u istoriji merenja, ili joj se barem veoma približiti, zbog kombinovanih efekata ubrzanog globalnog zagrevanja, izazvanog ljudskim aktivnostima, i snažnog fenomena El Ninjo.
Rasprostranjena suša
Nivoi vlage u zemljištu su bili "značajno niži" nego u julu 2022, kada je poslednji put ozbiljna suša zahvatila zapad Evrope.
"Ovo je jasan primer kako klimatske promene pojačavaju ekstremne vrućine, pri čemu se vrućina i suša sve više međusobno pojačavaju", rekla je Samanta Berdžis iz Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze, koji upravlja sistemom Kopernikus.
Izuzetni sušni uslovi su u julu zabeleženi širom zemalja zapadne i centralne Evrope, uključujući Francusku, Španiju, Austriju i Mađarsku, ali i Ujedinjeno Kraljevstvo, Irsku i delove Islanda.
Vodostaj reka je bio neobično nizak, pri čemu su Sena, Rajna i Dunav posebno pogođeni.
Ovi nepovoljni vremenski uslovi su bili idealni i za izbijanje požara, a naučnici ističu da se učestalost ekstremnih vremenskih prilika, pogodnih za požare u Evropi, povećava usled klimatskih promena.
Francuska i Španija su se ovog leta borile sa najtežim požarima u modernom dobu, dok su i druge evropske zemlje, kao i severozapad SAD i Kanada, takođe bile na udaru ozbiljnih vatrenih stihija.
Najtoplijih 11 godina
Prošli mesec je na svetskom nivou bio drugi najtopliji jul otkako postoje merenja, sa prosečnom temperaturom vazduha koja je bila 1,47°C u odnosu na predindustrijsko doba (1850–1900).
Poslednjih 11 godina su bile najtoplije u istoriji merenja.
"Nismo videli tako toplu klimu tokom našeg života, a vrlo verovatno ni tokom čitave naše civilizacije. A glavni uzrok ovog zagrevanja, kao što znamo, jesu gasovi sa efektom staklene bašte", rekla je Berdžis.
Okeani apsorbuju većinu viška toplote od emisija ugljen-dioksida i zato imaju ključnu ulogu u regulaciji klime.
Toplija mora mogu da imaju štetne posledice po planetu, podstičući jače oluje i padavine, kao i izbeljivanje koralnih grebena.
Kopernikus svoja merenja sprovodi koristeći milijarde satelitskih i meteoroloških očitavanja, kako na kopnu tako i na moru, a njihovi podaci sežu unazad do 1940. godine.
(EUpravo zato/Euronews)
