Usred smo snažnog toplotnog talasa i ne čini se da će uskoro doći do predaha.
Klima uređaji rade punom parom, a to će svakako uticati na naše račune, pogotovo u jeku suše i niskog vodostaja Dunava koji su prouzrokovali brojne probleme širom Evrope, naročito u nuklearnim elektranama.
Ipak, stručnjaci izdvajaju mere koje mogu da donesu najveću uštedu, od temperature na kojoj je podešena klima, preko čistih filtera, do načina korišćenja roletni i bojlera.
Iako mnogi naši sugrađani smatraju da klima tokom najvećih vrućina treba da bude uključena na što nižim temperaturama, Ivan Antić iz Unije servisera klimatizacije izjavio je za RTS da je treba podesiti na 25 ili 26 stepeni i ostaviti je da radi non-stop.
Tako će potrošnja biti manja, a i organizam neće doživeti šok kada sa visoke temperature napolju uđemo u veoma rashlađen prostor.
I sam način održavanja klima uređaja utiče na potrošnju.
Kako naglašava Antić, najvažnije da filteri budu čisti.
"Tako ćemo smanjiti potrošnju. Ako su filteri prljavi, klima ne radi pravilno i troši više struje, a daje malo rashladne energije tako. Kod kuće možete sami da operete filtere i malo prebrišete klimu spolja", rekao je Antić.
Profesor na Mašinskom fakultetu, Miloš Banjac, rekao je da kada ne boravimo u nekom prostoru duže vreme, klima treba da bude isključena.
"Ne treba da je stalno palimo i gasimo, na svaka dva minuta kada izlazimo, ali u kontinuitetu kada smo u prostoriji treba da radi, kada izađemo iz prostorije treba da se gasi", objasnio je Banjac.
Zbog vrućina trošimo struju pet puta više u odnosu na prosek
Potrošnja električne energije je u pojedinim delovima grada viša i do pet puta u odnosu na prosečnu.
Sada smo dostigli potrošnju u Srbiji do 105 gigavat časova. Poređenja radi, u najhladnijim danima zime potrošimo i do 115 gigavat časova.
Da bi nam računi za struju bili niži, ali i da bismo rasteretili energetski sistem, potrebno je da promenimo neke navike.
"Ono što možemo da primetimo kad idemo po firmama ili državnim ustanovama, jeste da klima radi i kad je otvoren prozor. To se ne sme. Mora sve da bude zatvoreno da klima može da radi normalno. Ako je bilo šta otvoreno klima ne može da postigne da ohladi, a non-stop radi punom snagom", istakao je Antić.
Banjac je naglasio da treba koristiti roletne, tende i unutrašnje i spoljne roletne kako bi se smanjila mogućnost prodiranja toplote u zatvoren prostor.
"Što se tiče unutrašnjih dobitaka to su šporet i rerna, što ih manje koristimo ili ne koristimo uopšte, to bolje. Naravno, moramo da kuvamo i jedemo tako da treba da spremamo hranu koja se što brže priprema ili koja može da se jede više dana", savetuje Banjac.
Savetuje se i da se ne tuširamo vrelom vodom, zbog čega se bojler treba da se uključi na nižu temperaturu.
Šta je sa centralnom klimatizacijom?
Veliki centralni klima-uređaji pripremaju vazduh tako da obezbeđuju odgovarajuću količinu svežeg vazduha, vlažnost i odgovarajuću temperaturu.
"Propisi ne postoje, ali postoje preporuke kako treba da se urade. Znači za kancelarijski prostor 20–24 stepena leti, za hotele oko 25 stepeni", precizirao je Banjac.
(EUpravo zato/RTS)
