Koliko je opao vodostaj Dunava najbolje se može videti kod Prahova, na granici sa Rumunijom, gde je tokom Drugog svetskog rata potopljena nemačka flota u impozantnoj operaciji Dunavski vilenjak.
Pojedini brodovi vire iz vode i u normalnim uslovima, ali je svakog leta prizor sve upečatljiviji.
Kao što smo već do sada pisali, olupine brodova, od minolovaca do broda bolnice, ometaju plovidbu Dunavom već decenijama, zbog čega se više puta pokretalo pitanje njihovog uklanjanja.
Zbog toga se u poduhvat uključila i Evropska unija koja je, preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan, obezbedila 16 miliona evra bespovratnih sredstava za njihovo izvlačenje.
"Nemamo uzora u svetu"
Brodovi se ne mogu tek tako izvući iz reke jer su prepuni eksplozivnih sredstava i ko zna čega još. Zbog toga ronioci moraju da poseduju EOD sertifikate (za razminiranje), a osim njih, tu su i mašinisti, medicinski tehničari, demineri, brodske posade, pomoćno osoblje…
Koliko je situacija složena, najbolje ilustruje izjava Centra za razminiranje.
"Ovo je jedinstven poduhvat u celom svetu - da se vade potopljeni brodovi na kojima ima eksplozivnih ostataka rata. A naročito na jednoj takvoj moćnoj reci kao što je Dunav, gde se protok vode meri hiljadama kubika u sekundi i gde je brzina kretanja vode veoma velika, vidljivost pod vodom veoma mala i gde je rad na ovim poslovima ograničen samo na periode niskog vodostaja kada je voda bistrija i kada je malo manja brzina kretanja vode. Za izvođenje ovih poslova nemamo uzor u svetu, nemamo od koga da prepišemo, već sve metodologije i tehnike moramo da osmišljavamo i pronalazimo sami, odnosno sa svojim partnerima koji rade na ovim poslovima", saopšteno je iz Centra za razminiranje za EUpravo zato.
Još pre pet godina je obavljena Izrada tehničkog izveštaja o prisustvu NUS-a (neeksplodiranih ubojnih sredstava) na nemačkim brodovima u Prahovu. Stručnjaci su dobili sliku "nultog stanja" - položaja brodova, kao i potencijalnih eksplozivnih sredstava. Na početku vađenja plovila 2023. je ponovo urađeno snimanje rečnog korita, a i ronioci su obavili vizuelni pregled dna.
Šta je sve izvučeno do sada iz Dunava?
Do sada su četiri broda ukopana dublje u rečno dno, dva su izvađena u celosti, a jedan je delimično ukopan, a delimično izvučen na površinu.
Da bi se radovi sprovodili, potreban je odgovarajući vodostaj.
"Planirano je vađenje dodatnih brodova, ali ne možemo da preciziramo krajnji rezultat, jer će on najviše zavisiti od hidrografskih uslova. Koliko je vreme potrebno za uklanjanje jednog plovila zavisi od metode koja se primenjuje. Ukopavanje plovila dublje u rečno dno traje oko 10 dana, zajedno sa pripremnim radovima, dok je za vađenje jednog plovila, celog ili u komadima, potrebno između 20 i 40 dana. Na to utiče više faktora, kao što su dimenzije broda, hidrografski uslovi u momentu izvođenja radova, zatrpanost plovila rečnim nanosima, potencijalni ekspolozivni ostaci rata na plovilu i drugo. Da bi započelo uklanjanje plovila, potrebni su obimni i detaljni pripremni radovi", naveo je za EUpravo zato izvođač radova, kompanija "Millenium team".
Oni na izvlačenju brodova rade zajedno sa stručnjacima Centra za razminiranje, ali i sa drugim institucijama poput Kapetanije Prahovo, Plovputa, Republičke direkcije za vode, Zavoda za zaštitu spomenika Niš, "Elixir"-a, HE Đerdap...
Do sada je pronađeno više od 5.000 metaka manjeg kalibra, više ručnih bombi, artiljerijske granate i dubinska bomba. Kada je reč o proceduri njihovog zbrinjavanja, većinu je preuzeo Sektor za vanredne situacije i već su uništeni. Pronađeni meci bezbedno su odloženi u kontejner predviđen za privremeno skladištenje eksplozivnih ostataka rata i tu će biti smešteni do momenta kada ih bude preuzeo Sektor za vanredne situacije.
Dubinska bomba
Jedan od brodova koji se pokazao kao najizazovniji jeste plovilo T20. Moralo je prvo da bude izrezano u tri dela, pre nego što se izvuče na obalu. Problem je što je na T20 bila pronađena dubinska mina, nemačke proizvodnje, velike razorne moći.
"Prvenstveno je važno bezbedno uklanjanje dubinske bombe sa potopljenog broda i njeno uništavanje. Akcija mora da bude dobro isplanirana uz preduzimanje svih mera bezbednosti i kada se taj deo reši, onda dolazi na red podizanje delova broda velikim dizalicama nosivosti od 500 tona, obzirom da je brod dugačak nešto više od 45 metara i širok 6,5 metara i isečen je na 3 približno jednaka dela", poručili su iz Centra za razminiranje.
Dubinska bomba je oružje namenjeno borbi protiv zaronjenih podmornica.
Eksplozija ove bombe može da izazove oštećenja na trupu i mehanizmima, a direktna eksplozija u krugu od pet do 10 metara potpuno probija čelični trup moderne podmornice.
Pritisak ne deluje samo kao udarac, već stvara "vakuumski mehur" koji se širi i skuplja, bukvalno lomeći trup podmornice.
Kako se dalje navodi, od sedam plovila koja su do sada regulisana, kao najizazovniji su se pokazali brodovi sa oznakama T15 i T19.
"Kod prvog je bio veliki izazov zbog raznih vrsta eksplozivnih ostataka rata koje smo pronašli unutar broda, a druga operacija je bila složena zbog velikih dimenzija plovila", dodaju iz "Millenium Team"-a.
T22 - prepreka sa 50 bombi
Prema ranije utvrđenom planu, predviđeno je da plovilo T22 bude poslednje izvađeno, jer je izvođenje radova na njemu najveći izazov ovog projekta, upravo zbog velikog broja neeksplodiranih ubojnih sredstava.
Ovaj mađarski brod je izvorno izgrađen kao parni tegljač i prvobitno je plovio pod imenom "Fiume". Godine 1874. je prešao u vlasništvo Prvog dunavskog parobrodarskog društva iz Beča.
U putnički parobrod Habsburg je prepravljen 1904. Kasnije je plovio i pod drugim imenima, a od 1939. je služio u Dunavskoj flotili. U septembru 1944. korišćen je u borbama kao monitor opremljen jurišnim naoružanjem.
Najveći i najopasniji brod u celom sektoru. Sadrži oko 50 dubinskih bombi, na palubi i oko broda. Često se može videti kako viri iz vode.
Dunavski vilenjak
"Dunavski vilenjak" važi za jednu od najmisterioznijih vojnih operacija u Drugom svetskom ratu. Po naredbi nemačkog admirala Ziba potopljena je čitava nemačka Crnomorska flota kako ne bi pala u ruke Crvene Armije.
Tačan broj potopljenih brodova nikada nije utvrđen, ali se pretpostavlja da ih može biti skoro 200. Pri niskom vodostaju Dunava, izviruju iz vode, poput duhova.
Brodovi su pripadali nacističkim flotama koje su plovile Crnim morem, Dunavom ali i Dnjeprom. Flotu su činila plovila različitih veličina i namena - barže, pontoni, patrolni čamci, ploveće bolnice, minolovci, desantni brodovi...
Nakon velike ofanzive Crvene armije u Ukrajini i Rumuniji, nemački brodovi našli su se u bezizlaznoj situaciji. Veliki morski borbeni brodovi i podmornice su potopljeni da ne bi pali u ruke Sovjetima.
Zbog toga, početkom avgusta 1944. godine, admiral Paul Zib, organizuje sve raspoložive brodove u jednu formaciju i počinje operaciju povlačenja Dunavom do Nemačke pod nazivom “Dunavski vilenjak”.
Brodovi su potapani planski. Navlačeni su jedan preko drugog u dužini od pet kilometara, kako bi stvorili barijeru i onemogućili proboj Sovjeta.
Prema rečima očevidaca, kako se navodi u tekstu "Operacija Dunavski vilenjak" u magazinu Energija, zvaničnom izdanju Elektroprivrede Srbije, brod-bolnica je potopljen zajedno sa 1.600 ranjenika.
(EUpravo zato)
