Iako je francuski baget 2022. godine dobio status nematerijalne kulturne baštine Uneska, potrošnja hleba u Francuskoj nastavlja da opada, a stručnjaci upozoravaju da se navike u ishrani ubrzano menjaju, naročito među mlađim generacijama.
Kada je baget uvršten na listu Uneska, francuska delegacija slavila je uz simbolične fotografije sa podignutim hlebovima, dok je predsednik Emanuel Makron taj trenutak opisao kao "250 grama magije i savršenstva u svakodnevnom životu". Ipak, simbolična pobeda nije uspela da zaustavi dugoročni pad potrošnje.
Prema podacima struke, Francuzi su nakon Drugog svetskog rata u proseku jeli oko 700 grama hleba dnevno po osobi. Do 2015. ta količina pala je na oko 120 grama, a danas iznosi svega oko 100 grama, manje od pola bageta dnevno. Istraživanje iz 2023. pokazalo je da je više od trećine ispitanika dodatno smanjilo unos hleba u poslednjih pet godina.
Glavni razlozi za ovaj trend su promena životnog stila i ishrane. Sve više mladih retko kuva kod kuće, a sve češće bira brzu hranu i obroke "s nogu". Nekada gotovo ritualno svakodnevno odlazak po baget u lokalnu pekaru danas postaje izuzetak, a ne pravilo.
"Mladi gube naviku da svakodnevno kupuju baget", upozorava Dominik Anrakt iz Nacionalne konfederacije pekara.
Promene su vidljive i u samim pekarama. Novi talas takozvanih "neo-pekara" sve češće se okreće proizvodnji hleba od organskih sastojaka, dugog vrenja i tradicionalnih tehnika, ali bez bageta. Umesto toga, nude se veliki hlebovi od kiselog testa i integralnih žitarica, koji duže traju, nutritivno su vredniji i stvaraju manje otpada.
Neke pekare odustaju
Jedan od primera je pekara u Renu čija je vlasnica Marion Žuel odlučila da uopšte ne prodaje baget. Kao razloge navodi visoku potrošnju energije u proizvodnji, kratku trajnost i veliki otpad. Umesto toga, prodaje se hleb na meru, koji može da traje danima i bolje se vari zahvaljujući dužoj fermentaciji.
Ipak, ovakve promene ne nailaze uvek na razumevanje kupaca.
"Francuzi očekuju da pekara ima baget. Za mnoge je nezamislivo da ga nema", kaže Žuel.
Sličan pristup ima i pekar Benoa Kastel, koji je još 2012. počeo da proizvodi velike rustične hlebove od kiselog testa. On podseća da je baget relativno nov proizvod, pojavio se tek u 20. veku kao brža alternativa tradicionalnim hlebovima koji su se pekli jednom nedeljno. Za razliku od njih, baget brzo gubi svežinu, što često dovodi do bacanja hrane.
Kako bi smanjio otpad, Kastel proizvodi i hleb od jučerašnjih neprodatih količina, koji se, kako tvrdi, po ukusu gotovo ne razlikuje od svežeg.
Cena novih trenova
S druge strane, pojedini pekari upozoravaju da novi trendovi imaju i svoju cenu. Erik Kajzer ističe da su specijalni hlebovi znatno skuplji dok običan baget košta oko jedan evro, kvalitetniji "tradicionalni" baget oko 1,30 evra, specijalni hlebovi mogu dostići cenu i do sedam evra za pola kilograma.
"Baget je oduvek bio tu da nahrani veliki broj ljudi. Ovi novi proizvodi su namenjeni užem krugu kupaca", kaže Kajzer.
Istovremeno, raste i popularnost industrijskog, sečenog belog hleba iz supermarketa, koji je praktičniji i duže traje — naročito među mlađima.
Uprkos svemu, većina stručnjaka ne veruje da će baget nestati. Naprotiv, njegova transformacija već je počela, kroz popularnost sendviča od bageta, ali i kroz nove koncepte poput "baget barova", koji nude inovativne varijacije ovog klasičnog proizvoda.
Zaključak je jasan: Francuzi možda jedu manje hleba nego ranije, ali način na koji ga konzumiraju se menja. Kako ističu iz pekarske industrije, prilagođavanje je ključno jer se tradicija u Francuskoj ne napušta, već se stalno iznova oblikuje.
(EUpravo zato/CNN)
