Rat između SAD, Izraela i Irana izazvao je novu krizu koja snažno pogađa poljoprivredu u Evropi, pre svega zbog poremećaja u snabdevanju đubrivom i skoka cena energenata.
Dok konvencionalne farme osećaju ozbiljne posledice, neki poljoprivrednici koji se bave regenerativnim pristupima tvrde da su se na ovakvu situaciju pripremali godinama.
Eksperti upozoravaju da konflikt utiče na globalne lance snabdevanja, posebno kroz probleme u transportu i rastu troškova fosilnih goriva, što direktno poskupljuje veštačka đubriva i time povećava troškove proizvodnje hrane u EU.
Poremećaji u Ormuskom moreuzu i napetosti u regionu dodatno destabilizuju globalno tržište energenata i sirovina za poljoprivredu, što u Evropi prelazi na farmere i potrošače.
Međutim, neki poljoprivrednici koji praktikuju regenerativnu poljoprivredu - sistem zasnovan na poboljšanju zdravlja zemljišta i smanjenju zavisnosti od sintetičkih inputa kao što su veštačka đubriva i pesticide - tvrde da su bolje pripremljeni za ovakve šokove.
Kroz korišćenje prirodnih metoda, komposta, pokrivnih useva i rotacije useva, oni uspevaju da održe prinose i smanje troškove, čak i dok se cene fosilnih energenata i inputa dramatčno povećavaju.
Iako regenerativne prakse još nisu masovno prihvaćene širom Evrope, primeri iz Grčke, Španije i Baskije pokazuju da takvi sistemi mogu biti otporniji na klimatske i geopolitičke stresove.
Primera radi, jedna od farmi u Baskiji koristi čak 97 % solarne energije i prodaje proizvode lokalno, što dodatno umanjuje uticaj globalnih kolebanja cena.
Stručnjaci ističu da se poljoprivreda suočava sa sve većim izazovima zbog klimatskih promena, rasta cena energenata i poremećaja u globalnoj trgovini, te da bi prelazak na održivije modele mogao pomoći da se smanji zavisnost od uvoza i spoljnih faktora.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
