Savet Evropske unije i predstavnici Evropskog parlamenta postigli su preliminarni dogovor o uredbi koja će postepeno, a zatim i trajno ukinuti uvoz ruskog gasa u EU.
Reč je o ključnom elementu REPowerEU plana, osmišljenog kao odgovor na rusko korišćenje energetskih resursa kao sredstva političkog pritiska, što je poslednjih godina značajno poremetilo evropsko tržište energije.
Dogovor predviđa pravno obavezujuće fazno uvođenje zabrane uvoza i tečnog prirodnog gasa (LNG) i gasa iz gasovoda. Potpuni prekid uvoza LNG-a planiran je do kraja 2026, dok će uvoz gasa biti zabranjen najkasnije na jesen 2027. godine. Time EU namerava da izgradi otporniji, sigurniji i nezavisniji energetski sistem, uz očuvanje stabilnosti snabdevanja.
"Ovo je velika pobeda za nas i za čitavu Evropu. Moramo okončati zavisnost od ruskog gasa, a njegova trajna zabrana predstavlja ogroman korak u pravom smeru. Veoma sam zadovoljan i ponosan što smo tako brzo uspeli da postignemo dogovor", izjavio je Lars Ogaard, ministar klime, energetike i komunalnih usluga Danske.
Prema novoj regulativi, zabrana će početi da važi šest nedelja nakon stupanja na snagu. Istovremeno se uvode prelazni rokovi za ugovore koji su već na snazi, kako bi se izbegli poremećaji u snabdevanju. Kratkoročni ugovori zaključeni pre 17. juna 2025. biće zabranjeni od aprila 2026. u slučaju LNG-a i od juna iste godine za gas iz gasovoda. Dugoročni ugovori za uvoz LNG-a prestaju da važe od 1. januara 2027, u skladu sa devetnaestim paketom sankcija, dok će dugoročni ugovori za gas prestati da važe od 30. septembra 2027, pod uslovom da se skladišta pune prema planu, a najkasnije od 1. novembra 2027. Ugovori se mogu menjati samo u tehničke svrhe, i to bez mogućnosti povećanja obima isporuka.
Strože kontrole porekla
Novi režim uvodi i strože kontrole porekla gasa. Svi uvozi, uključujući i one obuhvaćene prelaznim periodima, podležu obavezi prethodnog odobrenja. Za ruski gas dokumentacija mora biti podneta najmanje mesec dana pre ulaska na tržište EU, dok se za neruski gas dokazi o poreklu dostavljaju pet dana unapred, odnosno sedam dana za gas koji ulazi preko bugarsko-turske tačke Stranža 1. Da bi se izbegla prevelika administrativna opterećenja, zemlje koje ispunjavaju određene kriterijume, poput velikih proizvođača gasa koji su u 2024. izvozili više od pet milijardi kubnih metara u EU i koji već imaju zabrane ili ograničenja uvoza iz Rusije, kao i države bez sopstvene infrastrukture za uvoz, biće izuzete iz ovog režima. Evropska komisija će imati ovlašćenje da ažurira listu izuzetih zemalja, posebno u slučajevima pokušaja zaobilaženja propisa.
Države članice biće obavezane da pripreme nacionalne planove diverzifikacije, u kojima će prikazati kako nameravaju da obezbede nove izvore snabdevanja i sa kakvim se izazovima suočavaju u potpunom prekidu uvoza ruskog gasa u predviđenim rokovima. Iste obaveze važiće i za one države koje još uvek uvoze rusku naftu, a Evropska komisija najavila je da će do kraja 2027. predložiti i zakon kojim bi se postepeno ukinuo uvoz ruske nafte u EU.
Regulativa uvodi i novi režim kazni za kompanije i pojedince koji prekrše propise, uz pravilo da kazne moraju biti delotvorne i odvraćajuće, ali i proporcionalne. Zadržana je i tzv. klauzula o suspenziji, koja omogućava Evropskoj komisiji da privremeno obustavi primenu zabrane ako iznenadni događaji ugroze energetsku bezbednost jedne ili više članica. Međutim, primena ove klauzule biće moguća samo u situacijama stroge nužde, u formalno proglašenom vanrednom stanju, na ograničen vremenski period i isključivo za kratkoročne ugovore.
Nije još gotovo
Kako bi se procenio uticaj novih pravila, Evropska komisija će dve godine nakon stupanja uredbe na snagu morati da objavi detaljan izveštaj o njenoj primeni, uključujući i ocenu funkcionisanja procedura za prethodna odobrenja uvoza.
Privremeni sporazum sada treba da odobre Savet i parlament pre njegovog formalnog usvajanja.
Udeo ruskog gasa u uvozu EU iznosio je 12 odsto u oktobru, znatno manje u odnosu na oko 45 odsto pre izbijanja rata u Ukrajini 2022. godine.
Mađarska, Francuska i Belgija ostaju među državama članicama koje i dalje uvoze ruski gas.
Ova odluka dolazi tri godine nakon što su evropski lideri u Versajskoj deklaraciji iz marta 2022. postavili jasan cilj da Evropa što brže prekine zavisnost od ruskih fosilnih goriva. I dok je zahvaljujući sankcijama uvoz ruske nafte pao na manje od tri odsto i gotovo nestao sa evropskog tržišta, ruski gas i dalje čini oko 13 odsto uvoza, što EU godišnje košta više od 15 milijardi evra. Time evropska privreda ostaje izložena ozbiljnim rizicima po trgovinu i energetsku bezbednost, što je i jedan od ključnih razloga za donošenje nove uredbe.
(EUpravo zato)
