Osobe koje su duže vreme izložene višim nivoima zagađenja vazduha imaju veće šanse da razviju određeni tip tumora mozga poznat kao meningiom, pokazala je nova studija.
Iako ovaj tumor najčešće nije kancerogen, može izazvati ozbiljne zdravstvene tegobe zbog pritiska na okolna moždana tkiva, nerve ili krvne sudove.
Meningiomi su najčešći primarni tumori mozga. Rastu veoma sporo, pa mogu proći godine pre nego što se otkriju. Nastaju iz moždanih ovojnica koje obavijaju mozak i kičmenu moždinu.
U okviru istraživanja, naučnici su pratili skoro četiri miliona odraslih osoba u Danskoj tokom 21 godine. Tokom tog perioda, oko 16.600 ljudi razvilo je tumore centralnog nervnog sistema, uključujući 4.600 slučajeva meningioma.
Istraživači su procenili nivo izloženosti ispitanika različitim oblicima zagađenja, uključujući emisije iz saobraćaja i dizel motora, u periodu od deset godina.
Analiza je pokazala da su osobe koje su bile više izložene zagađenju imale veći rizik od razvoja meningioma, iako nije pronađena jaka veza između zagađenja i agresivnijih tumora mozga, poput glioma.
Najveći rizik potiče od ultrafinih čestica iz izduvnih gasova, dima i industrijskih emisija.
Važno je napomenuti da studija ne dokazuje da zagađenje vazduha uzrokuje meningiome, već samo ukazuje na postojanje veze između ta dva faktora. Ipak, ovo istraživanje dodatno potvrđuje da zagađenje vazduha može imati negativan uticaj na ljudsko zdravlje, uključujući i mozak.
Prema rečima Ule Hvidtfelt, više naučne saradnice danskog Instituta za rak i jedne od autorki studije, iako je istraživanje o efektima ultrafinih čestica još u ranoj fazi, ovi nalazi ukazuju na moguću vezu između izloženosti tim česticama iz saobraćaja i razvoja meningioma.
Dodaje i da studija pokazuje kako zagađenje vazduha može uticati ne samo na pluća i srce, već i na mozak.
Studija je objavljena u prestižnom časopisu Neurology, koji izdaje Američka akademija za neurologiju.
Istraživanje takođe baca novo svetlo na meningiome, s obzirom na to da naučnici još uvek ne znaju tačan uzrok njihovog nastanka.
Među poznatim faktorima rizika su izlaganje zračenju u detinjstvu i genetski poremećaj Neurofibromatoza tip 2.
Studija ima određena ograničenja.
Naime, istraživači su procenjivali izloženost zagađenju na osnovu kvaliteta vazduha u mestima stanovanja, bez uzimanja u obzir izloženosti zagađenju na radnom mestu ili količine vremena provedenog u zatvorenom prostoru.
Na kraju, Hvidtfeldt ističe da je potrebno još istraživanja kako bi potvrdili ove rezultate.
"Ukoliko bi smanjenje zagađenja moglo da umanji rizik od tumora mozga, to bi bio važan korak za javno zdravlje", zaključuje Hvidtfeldt.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
