Usred zelene tranzicije, Evropi je potrebno skoro 600 milijardi evra investicija u visokonaponske dalekovode, transformatore i žice do 2030. godine, što je značajna potreba za ulaganjem u mrežu.
Žužana Pato, viši savetnik u istraživačkom centru za čistu energiju RAP, kaže da je tranzicija "prouzrokovala ogromnu neusklađenost" između proizvodnje električne energije i transportnih kapaciteta.
Ona objašnjava da je tradicionalni izazov povezivanja potražnje za električnom energijom sa proizvodnjom pogoršan energetskom tranzicijom.
Energetski bogata, vetrovita i sunčana mesta su često daleko od mesta gde se nalaze starije fabrike uglja ili gasa.
Tajming je takođe važan.
"Postoji veliki pritisak da se ubrza izgradnja mreže kako bi se sprečilo širenje vremenskog jaza između obnovljivih izvora i novih opterećenja", rekla je Pato.
Brisel polaže nade u novi pristup rešavanju problema ovakvih investicija.
Za razliku od redovnih investicija, koje su vezane za trenutnu i kratkoročnu očekivanu potražnju, anticipativne ili predvidljive investicije isporučuju dalekovode i žice višestruko veće od onoga što je potrebno danas.
Međutim, Evropa bi mogla da ostane sa neiskorišćenim kapacitetima ako se projekti iz obnovljivih izvora ne ostvare ili ako su prognoze potražnje za električnom energijom netačne.
Postoji mnogo primera masovnih investicija u infrastrukturu koje su kasnije bile nedovoljno iskorišćene ili neiskorišćene.
Tokom 1980-ih, SAD su izgradile 100 milijardi dolara neiskorišćenih nuklearnih elektrana, a Španija se može pohvaliti velikim aerodromima koji nikada nisu primili više od šačice putnika, a koji su izgrađeni tokom kreditnog procvata 2000-ih.
Zagovornici anticipatornog pristupa kažu da su ove velike investicije neophodne ako EU želi da ispuni svoje ciljeve dekarbonizacije.
"Moramo više da ulažemo. To je neizbežno. I regulatori bi trebalo da se ponašaju u skladu sa tim", naglašava Nicolo Rossetto, naučni saradnik na School of Regulation u Firenci.
Uobičajeno, evropski energetski regulatori pažljivo prate koja ulaganja mrežni operateri mogu da izvrše, a samo odobrena ulaganja mogu se nadoknaditi od potrošača preko viših tarifa mreže.
"Energetska tranzicija zahteva preduzimanje anticipativnih investicija uz pažljivo analiziranje povezanih rizika za njegovu pravednu raspodelu svim stranama, uključujući potrošače", kaže Rafael Muruais Garsija, vršilac dužnosti šefa odeljenja za potrebe energetskog sistema u ACER-u, energetskom regulatoru EU.
Zakoni EU za predviđene investicije
Poslanici EU će 11. aprila glasati za usvajanje novog dizajna tržišta električne energije u bloku, što je pretposlednja prepreka zakona. Zatim se očekuje da će zemlje EU to doneti u narednim mesecima.
Novi zakon kaže: "Regulatorni organi treba da promovišu prihvatanje javnosti i korišćenje investicionih ulaganja. Dodaje nekoliko odredbi kako bi se osiguralo da regulatori dozvoljavaju da se veliki projekti nadoknade kroz naknade za mrežu koje naplaćuju operateri mreže."
Prema glavnom pregovaraču o novom dizajnu tržišta električne energije, španskom poslaniku levog centra (S&D) Nikolasu Gonzalesu Kasaresu, "predvidljive investicije biće jedan od elemenata koji će pomoći u smanjenju uskih grla".
Potrošači bi mogli dobiti "kraći kraj štapa"
U praksi, često postoji rizik da će investicije rezultirati nedovoljno iskorišćenim mrežama, ali danas "mi delimo rizik između potrošača i lokalnih mrežnih operatera", kaže Pato.
"Više predvidljivo ulaganje", što se može uraditi u okviru ustaljenog procesa „prebacuje deo tog rizika na potrošače", napominje ekspert, dodajući da je to "regulatorna i politička odluka".
Ova promena šeme rizika može da bude veoma profitabilna za operatere mreže.
"Možete videti da ovakva ulaganja i njihovo prepoznavanje u tarifnim metodologijama predstavljaju priliku za mrežne kompanije da značajno povećaju svoju bazu sredstava", objašnjava Rossetto.
Za mrežne operatere, više investicija znači veći prinos, dok potrošači preuzimaju rizike, omogućavajući operaterima "da drže svoju cenu kapitala pod kontrolom", dodaje on.
Izgledi ove zlatne groznice već su alarmantni za udruženja građana, odnosno potrošača.
"Skeptični smo prema ogromnim dalekovodima izgrađenim isključivo za industriju, čiji se troškovi prebacuju na potrošače umesto na preduzeća, koja su često oslobođena naknada za mrežu", kaže Dimitri Vergne, šef energetskog tima u grupi za zastupanje potrošača BEUC.
(M.A./EUpravo zato/Euractiv.com)
