Trenutno svega 27 odsto domaćinstava priključenih na sistem daljinskog grajanja u Srbiji plaća toplotnu energiju prema utrošku.
Kako je prelazak na naplatu po potrošnji zakonska obaveza u našoj zemlji, važno je prvo energetski obnoviti brojne stambene zgrade.
Najveći potrošači energije su objekti izgrađeni između sedamdesetih i osamdesetih godina i greju se na daljinske sisteme. Samo u Beogradu postoji trećina takvih zgrada.
Zbog toga je Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo veliki projekat energetske sanacije zgrada, a prvi radovi se očekuju na proleće 2026.
Oni će podrazumevati radove na spoljnim delovima objekata (izolacija zidova i krova, tavanica u podrumima, zajedničke svetlarnike), ugradnju termostatskih ventila i delilaca toplote, intervencije u podstanici itd.
Kako su za EUpravo zato naveli iz Ministarstva, u programu učestvuje 14 gradova - Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Pirot, Užice, Vranje, Trstenik, Čačak, Kraljevo, Negotin, Niš, Novi Pazar, Pančevo i Zrenjanin.
Najmanje 700 zgrada bi trebalo da bude obnovljeno na ovaj način.
"Izbor je zavisio i od veličine sistema daljinskog grejanja i interesovanja građana tako da se najviše stambenih zajednica očekivano prijavilo u Beogradu gde je izabrano oko 340 stambenih zajednica, u Novom Sadu oko 130, Pančevu 50 i Kragujevcu oko 40", saopštili su za naš portal.
Nakon energetskih pregleda biće izrađeni elaborati energetske efikasnosti i pripremljene finansijske ponude za stambene zajednice.
Uslov za korišćenje subvencija (u iznosu od 50 odsto vrednosti radova) je da stambene zajednice prihvate finansijsku ponudu, a konačan broj zgrada koje će biti energetski sanirane kroz Javni ESCO projekat zavisiće i od ukupno raspoloživog budžeta.
Kako smo ranije pisali, bespovratnim sredstvima finansira se rad konsultanata, zatim svi energetski pregledi, sačinjavanje studija i elaborata energetske efikasnosti, kao i 50 odsto investicije.
Preostalih 50 odsto vrednosti investicije, građani će otplaćivati kroz račun za grejanje u periodu od osam do deset godina.
Kakve uslove su zgrade morale da ispune da bi se našle na spisku za obnovu?
Na javnom pozivu su mogle da učestvuju stambene zajednice čiji objekti imaju upotrebnu dozvolu ili su upisani u katastar nepokretnosti i priključeni su na sistem daljinskog grejanja.
Odluku o tome donosi skupština stanara dvotrećinskom većinom. Takođe, minimalan broj prijavljenih za svaku zajednicu je tri, a objekti pod zaštitom spomenika kulture nisu mogli da učestvuju, objašnjavaju iz Ministarstva rudarstva i energetike.
Prioritet su imale zgrade sa većom specifičnom potrošnjom i većim procentom stanara koji su glasali za učestvovanje u programu.
Kako će izgledati energetski pregledi zgrada?
Konsultanti pre obilaska zgrade preko upravnika prikupljaju podatke o objektu, a nakon toga se u zajedničkom obilasku sakupljaju i ostale neophodne informacije.
Na osnovu njih se onda izrađuje proračun potrebnih energija za grejanje i hlađenje kao i kolika bi bila očekivana ušteda u energiji i novcu nakon energetske sanacije.
(EUpravo zato)
