Beč želi da najkasnije 2040. godine postane klimatski neutralan. Da bi uspeo, ključna je dekarbonizacija sistema daljinskog grejanja.
U svetlu energetske krize, poskupljenja gasa, ali i političkih promena, austrijska prestonica planira da ubrza transformaciju daljinskog grejanja.
Zamisao počiva na tri stuba: upotrebi geotermalne energije, toplotnih pumpi i sprovođenju mera energetske efikasnosti.
Više od pola veka Beč se oslanja na ruski gas, koji se isporučuje ukrajinskim gasovodima, da bi domovi stanovništva bili topli.
Ipak, u septembru prošle godine, najveći austrijski snabdevač energentima, bečko energetsko preduzeće "Wien Energie", najavio je da će prestati da kupuje ruski prirodni gas.
Nedugo zatim, i ostatak Austrije je izgubio pristup tom gorivu, nakon što je Ukrajina odbila da produži sporazum o tranzitu u Srednju Evropu.
Osim rasta cene, trgovci gasom upozoravaju da će se Evropa sledeće zime suočiti sa nestašicom. Odgovor Beča je bio da ubrza sprovođenje 20 milijardi evra vrednog plana restrukturizacije daljinskog grejanja.
Naime, kompanija proširuje mrežu, nadomeštava fosilna goriva geotermalnom energijom i toplotnim pumpama i sprovodi mere energetske efikasnosti.
Sistem daljinskog grejanja u Beču jedan je od najvećih u Evropi, sa 1.300 kilometara cevi. "Wien Energie" planira da udvostruči broj domaćinstava koje snabdeva na 400.000, što je oko dve trećine stambenog fonda.
Najveći izvor trenutno je spalionica otpada "Spittelau", a gradske vlasti godinama rade na diverzifikaciji. Na primer, otpadna toplota iz data centara prenosi se u lokalnu mrežu. Jedno od tih postrojenja, inače najveće u Austriji, pokriva gotovo celokupne potrebe jedne od najvećih gradskih bolnica.
Geotermalna energija
Veliki korak Beča ka klimatski neutralnom snabdevanju daljinskim grejanjem jeste izgradnja prve geotermalne elektrane, koja će od 2028. godine obezbeđivati toplotnu energiju ekvivalentnu potražnji 20.000 domaćinstava. Projekat realizuju OMV i "Wien Energie" kroz zajedničko preduzeće "deeep", a bušenje na lokaciji Aspern u okrugu Donauštat već je započeto.
Na 3.000 metara ispod zemlje nalazi se prirodni rezervoar tople vode, poznat kao Aderklaer (Aderklaaer) konglomerat, gde temperaura iznosi oko 100 stepeni Celzijusa. Kompanije nameravaju da koriste ključalu vodu za pogon toplotnih pumpi. Rashlađena voda će se vraćati u podzemni rezervoar, čime će se obezbediti zatvoren i održiv energetski ciklus.
U Aspernu će biti pilot-postrojenje, a OMV i "Wien Energie" planiraju izgradnju do sedam geotermalnih elektrana ukupne snage do 200 megavata, što bi obezbedilo toplotnu energiju za do 200.000 domaćinstava.
Tržišna cena toplotne energije i dalje vezana za cenu prirodnog gasa
Toplotne pumpe su postale važna tehnologija za budućnost grejanja. Prva faza izgradnje sistema velikih toplotnih pumpi u Beču je završena. Puštena su u rad tri pogona od planiranih šest.
Toplotne pumpe su donedavno bile projektovane uglavnom za porodične kuće i mala poduzeća. Povećavanje mašina da bi obezbedile toplotu za čitave stambene blokove zahtevalo je novi inženjering i nove lance snabdevanja.
Iako ovi projekti postaju tehnički održivi, i dalje se suočavaju s ekonomskim izazovima. Tržišna cena toplotne energije i dalje je vezana za cenu gasa. Tako su tokom energetske krize 2022. godine troškovi zbog rasta cena gasa prebačeni na korisnike daljinskog grejanja.
Stoga, da bečka strategija postane održiva, snabdevačima toplotne energije iz obnovljivih izvora su potrebni dugoročni ugovori, radi finansijske održivosti.
Tu na scenu stupa gradska uprava, koja treba da obezbedi stabilnost, rekao je član gradskog veća Jirgen Černohorski. Njegova Socijaldemokratska partija Austrije (SPÖ) je u proteklih stotinu godina najviše upravljala gradom. Od 2010. godine, na vlasti je sa Zelenima. Sledeći gradski izbori su zakazani za 27. april.
Trend rasta popularnosti desničarskih partija u Evropi nije zaobišao ni ovu zemlju. Krajnje desničarska Slobodarska partija Austrije (FPÖ), koja je na parlamentarnim izborima prošle godine dobila najveći broj glasova, poznata je po svom klimatskom skepticizmu i naklonjenosti Rusiji.
U toku aktuelnih pregovora koje vodi o formiranju nove vlade, najavila je smanjenje budžeta za klimatske projekte u iznosu od 500 miliona evra.
Gradski zvaničnici kažu da to može naštetiti tempu proširenja sistema daljinskog grejanja, a prestonica u međuvremenu nastavlja da gradi energetski sigurniju i održiviju budućnost. Sredstva su predviđena u budžetu, a nacionalističko-konzervativni blok je još u manjini u lokalnom parlamentu.
(EUpravo zato/Balkangreenenergynews)
