Kako zima steže, potražnja za grejanjem naglo raste na celom kontinentu. Međutim, troškovi zagrevanja domova daleko su od ujednačenih.
Cene električne energije i prirodnog gasa za domaćinstva u 2025. godini znatno se razlikuju širom Evrope.
U nekim zemljama računi su i nekoliko puta viši nego u drugim, pokazali su najnoviji podaci Evrostata.
Rat u Ukrajini i dalje snažno utiče na evropska energetska tržišta, dok razlike u nacionalnim politikama, energetskom miksu i tarifnim sistemima dodatno produbljuju jaz između najjeftinijih i najskupljih zemalja.
Struja najjeftinija u Turskoj, najskuplja u Nemačkoj
U prvoj polovini 2025. godine, cene električne energije za domaćinstva kretale su se od 6,2 evra za 100 kWh u Turskoj do 38,4 evra u Nemačkoj, prema podacima Evrostata.
Prosek za 38 evropskih zemalja, uključujući članice EU, zemlje kandidate i članice EFTA, iznosio je 28,7 evra.
Najviše cene beleže zemlje zapadne Evrope: Belgija (35,7 evra) i Danska (34,9 evra) odmah su iza Nemačke, dok su Italija, Irska i Češka takođe premašile granicu od 30 evra.
Nasuprot tome, većina zemalja istočne Evrope i kandidata za članstvo u EU ima znatno niže cene.
U Turskoj, Gruziji, na Kosovu, u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori struja je koštala manje od 10 evra za 100 kWh.
Među članicama EU, Mađarska (10,4 evra) imala je najnižu cenu struje, dok su Španija (26,1 evro) i Francuska (26,6 evra) ostale ispod evropskog proseka.
Stručnjaci iz konsultantske kompanije VaasaETT objašnjavaju da se razlike u cenama uglavnom zasnivaju na nacionalnim energetskim miksovima, strategijama nabavke i cenovne politike snabdevača, sistemima subvencionisanja i tarifnim strukturama.
Kada se uračuna kupovna moć, razlike se smanjuju
Kada se cene prilagode standardu kupovne moći (PPS), koji uzima u obzir lokalne prihode i troškove života, jaz između zemalja se znatno smanjuje.
Jedan evro nema istu vrednost u svakoj zemlji: ono što u Nemačkoj pokriva mesečnu kiriju, u Bugarskoj može biti dovoljno za dva ili tri meseca. Zato, kada se prilagodi realnoj kupovnoj moći, razlika u cenama energije postaje manja.
Prema ovom pokazatelju, cene električne energije i gasa kreću se od 12,8 PPS u Islandu do 39,2 PPS u Češkoj, dok Poljska (35 PPS), Italija i Nemačka takođe spadaju među najskuplje zemlje (više od 34 PPS).
Na dnu liste su Malta (13,7 PPS), Turska (14 PPS) i Mađarska (15 PPS). Nordijske zemlje, poput Norveške (16 PPS) i Finske (18,7 PPS), uživaju niže, prilagođene cene struje, dok je Švedska ispod proseka EU koji iznosi 28,6 PPS.
Cene električne energije su u većini zemalja ostale stabilne, s promenama manjim od 10% u odnosu na prvu polovinu 2024. godine. Ipak, u nekima su zabeležene velike oscilacije nacionalnih valuta, posebno u Moldaviji i Turskoj, gde su cene porasle za više od 50%.
U okviru EU, Luksemburg i Irska su zabeležile rast od preko 25%, dok su Slovenija, Finska i Kipar imale najveći pad, veći od 9%.
Cene gasa: najviše u Švedskoj, najniže u Gruziji
Cene prirodnog gasa za domaćinstva takođe su se znatno razlikovale širom Evrope u prvoj polovini 2025. godine.
Švedska je imala najskuplji gas - 21,3 evra za 100 kWh, dok su je sledile Holandija (16,2 evra) i Danska (13,1 evro). Prosečna cena u EU iznosila je 11,4 evra.
Najniže cene u Uniji zabeležene su u Mađarskoj (3,07 evra), Hrvatskoj (4,61 evro) i Rumuniji (5,59 evra).
Kada se posmatraju i druge zemlje, Gruzija ima najjeftiniji gas, svega 1,7 evra, dok je u Turskoj koštao 2,1 evro.
Među najvećim ekonomijama EU, Francuska (13 evra) je imala najvišu cenu, ispred Italije (12,4 evra) i Nemačke (12,2 evra), dok je Španija (8,6 evra) ostala najpovoljnija od njih.
Stručnjaci iz VaasaETT-a ističu da na razlike u cenama utiču brojni faktori: način nabavke gasa, strategije formiranja cena, zalihe, vremenske prilike, povezanost sa drugim tržištima, subvencije i struktura tarifa.
Kada se cene gasa prilagode kupovnoj moći - slika se menja
Čak i nakon prilagođavanja PPS-u, Švedska ostaje najskuplja (17,6 PPS), dok Mađarska zadržava najnižu stopu (4,4 PPS) unutar EU.
Zanimljiv izuzetak je Severna Makedonija, gde cena iznosi 24,1 PPS, iako je nominalno svega 12,2 evra.
Najveći rast cena gasa u nacionalnim valutama zabeležen je u Turskoj (28,2%), Severnoj Makedoniji (26%), Estoniji (23,9%), Bugarskoj (23,6%) i Švedskoj (20,9%).
Nasuprot tome, u nekim zemljama cene su znatno pale - Slovenija (12,7%), Austrija (11,5%) i Češka (10,9%) imale su pad veći od 10% u apsolutnim iznosima.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
