U 14 lokalnih samouprava izabrano je 700 starih zgrada koje će energetski biti potpuno obnovljene, kako bi prešle na naplatu grejanja po potrošnji.
To je prvi put da se u Srbiji energetski unapređuju cele stambene zgrade, a polovinu posla subvencioniše država.
Konsultanti su na terenu i do kraja aprila obići će svih 700 izabranih starih zgrada. Njihov zadatak je da naprave elaborate energetske efikasnosti i sačine finansijsku ponudu za stambene zajednice.
Šta se plaća bespovratnim sredstvima?
Maja Vukadinović, pomoćnica ministarke energetike za energetsku efikasnost, objasnila je za RTS da se bespovratnim sredstvima finansira rad konsultanata, zatim svi energetski pregledi, sačinjavanje studija i elaborata energetske efikasnosti, kao i 50 odsto investicije.
"Ostalih 50 odsto vrednosti investicije građani će otplaćivati kroz račun za grejanje u nekom periodu od osam do deset godina i to tako što se u tom periodu na godišnjem nivou računi neće uvećavati ili će se neznatno uvećati", dodaje Vukadinović.
Najviše troše zgrade iz sedamdesetih i osamdesetih
Najveći potrošači energije su zgrade koje su izgrađene između sedamdesetih i osamdesetih godina i greju se na daljinske sisteme. Samo u Beogradu je trećina takvih zgrada.
Petar Vasiljević, stručnjak za energetsku efikasnost i toplotnu energiju, navodi da grejanje u ukupnoj potrošnji energije u Srbiji utiče sa više od 40 odsto.
"Ovako visok nivo potrošnje prouzrokuje veliki uvoz energenata u Srbiju, troši se godišnje više od jedne milijarde evra za uvoz energenata, a mi moramo da se potrudimo da stvorimo uslove da se smanji potrošnja energije i da se stvore uslovi za prelazak na naplatu po potrošnji", rekao je Vasiljević.
Računi mogu da budu i prepolovljeni
Energetskom sanacijom, stare stambene zgrade mogu da smanje potrošnju energije i do 40 odsto, a emisije ugljen-dioksida do dva miliona tona godišnje. Vlasnici prosečnog stana od 60 kvadrata iznos računa za grejanje mogu i da prepolove.
Ali, najteže je da se svi stanari jedne zgrade slože i uđu u posao.
Ovo je važan posao za Srbiju jer strateška dokumenta predviđaju prelazak na naplatu po potrošnji najkasnije do 2027. godine.
(EUpravo zato/RTS)
· Reaguj
