Ako razgovarate sa stručnjacima za stanovanje u Holandiji, mnogi će vam predstaviti prilično pesimističku sliku.
Kao i u drugim zemljama EU, cene iznajmljivanja drastično rastu, ponuda je ograničena, a vlasništvo nad kućom za mnoge je nedostižno.
Prema poslednjim podacima državnog zavoda za statistiku, zakupnine su u julu porasle u proseku za 5,4% na godišnjem nivou, što je najveći porast od 1993. godine.
Za one koji ne mogu da priušte privatno iznajmljivanje, tu je socijalno stanovanje, koje bi trebalo da obezbedi osnovne uslove. Međutim, prosečno vreme čekanja za socijalno stanovanje iznosi sedam godina, a u gradovima sa većom potražnjom situacija je još teža. Prema istraživanju firme ABF, Holandiji trenutno nedostaje oko 401.000 stanova.
Nedostatak ponude je ključni faktor holandske stambene krize, a stručnjaci takođe ukazuju na loše političke odluke koje su dovele do ove situacije.
Balakrišnan Rajagopal, specijalni izvestilac UN-a za pravo na stanovanje, nakon posete Holandiji prošle godine, zaključio je da je problem nastao usled niza loših političkih poteza i da stanovanje treba da bude ljudsko pravo, a ne roba.
U julu je u Holandiji stupio na snagu Zakon o pristupačnom najmu, koji bi trebalo da pomogne onima koji se bore sa previsokim zakupninama. Zakon postavlja ograničenja cena iznajmljivanja na osnovu sistema bodovanja, pri čemu su stanovi podeljeni u tri kategorije: niske, srednje i visoke vrednosti.
Iako zakon već funkcioniše, u potpunosti će biti primenjen od 1. januara 2025, kada će opštine imati obavezu da kazne stanodavce koji ne poštuju pravila.
Postoje podeljena mišljenja o efektima zakona. Kritičari smatraju da bi zakon mogao smanjiti isplativost iznajmljivanja, što bi moglo dovesti do smanjenja ponude. Klas Knot, predsednik holandske centralne banke, upozorio je da bi zakon mogao imati negativne posledice. Ipak, neki ekonomisti, poput Ričarda Ronalda sa Univerziteta u Amsterdamu, smatraju da zakon ima svoje mesto, jer broj privatnih stanova za iznajmljivanje u Holandiji raste.
Ponuda stanova raste, ali slobodno tržište je povećalo cene zbog velike potražnje, podstaknute migracijom i promenama u životnim stilovima.
Tijeri Vever iz RIGO grupe ukazuje na to da tržište stanovanja u Holandiji funkcioniše na način koji se ne može uvek objasniti običnim ekonomskim pravilima.
Iako neki ekonomisti smatraju da bi smanjenje ponude za iznajmljivanje moglo podstaći veći broj kupovina, mnogi upozoravaju da se ne može očekivati da će zakon drastično smanjiti cene kuća, što znači da će i dalje biti teško za srednju klasu da kupi stanove.
Takođe, građevinske prepreke, poput nedostatka radne snage i visokih troškova materijala, mogu usporiti izgradnju novih objekata. Kritike Zakona o pristupačnom iznajmljivanju uključuju strah od smanjenja broja novih stanova na tržištu zbog niže profitabilnosti za investitore.
Ipak, zakon uključuje podsticaje za izgradnju novih objekata, pa se pravila za nove nekretnine primenjuju drugačije.
Iako je situacija u sektoru stambenog tržišta u Holandiji složena, stručnjaci, poput Marje Elsinge i Darinke Žišhke sa Univerziteta u Delftu, smatraju da je još prerano za konačan zaključak o efektima zakona.
Osim ograničenja za iznajmljivanje, postoji i niz drugih propisa koji utiču na tržište. Na primer, porezi na hipoteke mogu davati podsticaj bogatijim domaćinstvima, što povećava cene nekretnina. Neki gradovi zabranjuju iznajmljivanje kuća ispod određene vrednosti, što može pogoršati situaciju za stanare, smanjujući ponudu pristupačnih stanova.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
